Турска – центар за дистрибуцију руског гаса?
Европа ће моћи да купује руски природни гас преко Турске. Ово је наговестио председник Турске Реџеп Ердоган, након што је раније руски председник Владимир Путин предложио да Турска постане чвориште за руско плаво гориво. Према речима руског председника, Анкара може да изгради центар за дистрибуцију из којег гас може да стигне до других земаља, пре свега европских, ако су заинтересоване, пренео је Euronews Bulgaria. Ердоган је саопштио да је планирано да радови почну у најскорије време. Најпогоднија локација била би Тракија, у европском делу земље, где се налази крак гасовода Турски ток.
За изградњу неопходне инфраструктуре биће потребне најмање три до четири године и милијарде долара улагања, али главно питање остаје – да ли ће бити европских купаца за овај гас, рекао је за lenta.ru Игор Јушков, руски аналитичар из Фонда за националну енергетску безбедност.
Италијани приватизовали луку у Игуменици
За више од 84 милиона евра италијанска бродарска компанија „Грималди” приватизовала је луку у Игуменици. Ово је друга највећа инвестиција Италије у Грчкој, након што су италијанске државне железнице 2017. године приватизовале железнице Грчке.
Италијанска компанија наводи да приватизација луке у Игуменици има за стратешки циљ преузимање све већег протока робе која у њу стиже из Бугарске, Турске и Румуније, а одатле иде у италијанске луке Бари, Бриндизи и Анкону – линије које она опслужује, јавила је дописница Бугарског националног радија из Италије Елена Шаханова. Тако, заједно са приватизованим грчким железницама, Грчка постаје идеална балканска веза из и према Европи преко Апенина.
Румунија и Куба ће сарађивати у области здравства
Румунски министар здравља Александру Рафила и његов кубански колега Жозе Анхел Портал Миранда потписали су у уторак у Хавани споразум о сарадњи у области здравства између Румуније и Кубе, преноси Радио Румунија интернационал. Министри су разговарали о могућностима размене добрих пракси у сегменту здравствене заштите, обуке лекара и сарадње у области фармацеутске индустрије. Током посете, Рафила је поднео извештај на међународној конференцији „Куба-Здравље 2022”.
Председник Хрватске: Нећемо обучавати украјинске војнике
Председник Хрватске Зоран Милановић изјавио је за медије да ће се као врховни командант оружаних снага земље успротивити идеји да се украјински војници обучавајуу Хрватској, јавља државна Хрватска радиотелевизија (ХРТ), а преноси „Фокус“. „Не подржавам ову идеју јер не подржавам учешће Хрватске у овом рату више него што је потребно. Коректни смо, уједињени смо и то је то. Не свиђа ми се ова идеја јер би то значило довођење рата у Хрватску“, рекао је Милановић.
Србија почиње да производи сопствене дронове
Србија ће започети производњу сопственог дрона „Пегаз“ за потребе своје војске, преноси rtv.rs. „Будућност одбрамбене индустрије су беспилотне летелице, роботи и вештачка интелигенција, тако да у том смислу наша војска неће заостајати за светским трендовима“, рекао је министар одбране Србије Небојша Стефановић. Први примерци дрона „Пегаз“ у наоружање ће бити уведени до краја ове године, након чега ће почети њихова серијска производња. Реализација пројекта „Пегаз“, вишегодишњег подухвата домаћих инжењера, тешко да би била могућа без помоћи Кине, истиче РТС. Технолошка помоћ у завршетку српских дронова била је део истог уговора којим је Србија 2020. године купила кинеске дронове СН-92. Кинези су притекли у помоћ око оптоелектронике, аутопилота и софтвера. У почетку, српски дронови ће бити наоружани кинеским ракетама, а касније и домаћим наоружањем. У комплету са дроновима долази и земаљска станица, која је развијена у Србији, али би тешко заживела без учешћа Кине.
Саставила: Миглена Иванова
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: архивa, ЕПА/БГНЕС, salud.msp.gob.cu,mod.gov.rs
Партија „Демократска Бугарска“ саопштила је да је неопходно уложити напоре за формирање владе у оквиру садашњег сазива Парламента, како би се избегли још једни ванредни избори и даље продубљивање кризе парламентарне демократије. Према ставу ове..
Лидер странке „ДПС – Нови почетак“, Дељан Пеевски, позвао је посланичке групе у Парламенту да испуне једну од својих кључних обавеза – усвајање Закона о државном буџету, како би се обезбедила сигурност државе и стабилност њеног финансијског система...
Након што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..