О северозападу Бугарске се обично говори као најсиромашнијем делу не само наше земље, већ и Европе. Испоставља се, међутим, да се управо тамо, у најважнијој области за будућност и напредак друштва дешавају ствари које би у дугорочном плану могле допринети њеном развоју. Добри примери нам показују да је дошло време када у учионице треба да уђу нове наставне методе како би се образовање ослободило постојећих стереотипа.
Стручна гимназија „Проф. др Асен Златаров“ у Видину освојила је две награде за иновативну наставу – европску награду у категорији „средње образовање“ и награду Министарства образовања и науке Бугарске. Гимназија у Видину је једна од укупно 542 иновативне школе у земљи.
„Признање на европском нивоу додељено нам је због иновација у настави наука – физике, хемије, биологије, математике, које деци помажу да боље разумеју градиво,“ каже Маријета Георгијева, директор гимназије. У те сврхе је школа покренула платформу која нуди нови, другачији приступ и начин објашњавања појмова: „кроз примере и ствари које ученици познају и које их окружују.“
Гимназија је прво увела тзв. комбиноване часове који у оквиру једног дана интегришу садржаје три предмета. Тако, рецимо, како би схватили шта је екологија, ученици интегришу знања стечена у оквиру наизглед неспојивих предмета, као што су електроника, хемија и физичко васпитање.
“Деца добијају задатке да узму узорке из реке и земље, да посматрају шта се око њих дешава, у природи,“ прича Маријета Георгијева. Све време они се крећу, играју се, тренирају физичку активност и мере ниво кисеоника у крви и утицај различитих фактора. Кад се врате у школу, исту тему разматрају из угла хемије, а на крају дана, користећи своје знање и вештине из домена електронике, израђују уређај за мерење концентрације суспендованих честица прашине у ваздуху.“
„Комуникација и вештине учења“ је један од главних предмета у гимназији, јер захваљујући њему ученици развијају вештине комуницирања, тимског рада, различитих видова комуникације – усмене, писане, званичне, пословне, и наравно, вештине учења,“ наставља Маријета Георгијева. Или, генерално, унапређујеш вештине да планираш свој развој и да знаш како да напредујеш на путу ка испуњењу тог плана.Имати визију како се мењати и усавршавати још више важи за професоре, јер управо они подстичу ученике да уче новим методама.
Један од тих инспиративних професора је Десислава Цокова из Стручне гимназије „Проф. др Асен Златаров“ у Видину, која је добитник награде за значајан допринос иновацијама Регионалне управе за стручно образовање.
„Реално гледано, сваки наставник је новатор, јер се са променом генерација мењају и начин размишљања и окружење како би се ишло у корак са временом и потребама нових генерација, а то са своје стране налаже потребу да се и наставник промени,“ каже она и као пример наводи како се помоћу маште може направити амалгам између хемије, економије и физичког васпитања.
“Ученици су подељени у тимове чији је главни задатак био да изграде предузеће за производњу природне козметике,“ наставља Десислава Цокова. „Следећи корак им је био да обезбеде почетни капитал и зараде новац учешћем у штафетним играма. Од новца који су зарадили требало је да купе потребне материјале, који су помоћу хемијских формула и дефиниција били кодирани у ценовнику. Тако су схватили да је знање од пресудног значаја за доношење исправних одлука у раду.“
Од ове школске године је Прва основна школа „Васил Левски“ у граду Влчедраму такође постала иновативна школа.
“Наша иновација се зове „Посао за све – могућа мисија“, прича директор школе Камелија Риџолска. „У њој се посебна пажња посвећује сталном прилагођавању променама у савременом друштву, јер ми радимо са ученицима припадницима осетљивих друштвених група, а циљ нам је да сви они добију шансу на тржишту рада. У наше активности ће се укључити не само професори, већ и родитељи – људи различитих занимања и професија, који ће кроз интерактивне наставне методе децу упознати са суштином свог рада или делатности, повезујући знање стечено у школи и праксу.“
Међутим, да би дошло до реалне промене у образовном систему и иновативне стратегије трајно уђу у наставне програме, треба да се предузме и одговарајућа законодавна промена, категорична је Маријета Георгијева.
“Оно што данас називамо иновацијом неће моћи да се деси у тренутном регулаторном окружењу,“ каже она. „Мора се променити сам концепт закона, поглед на предмете и садржаје. Шта год да напишемо у програмима, када нема одрживости, предвидивости, нема јасне перспективе, у систему се ствара осећај да свако чудо траје три дана, тако да нема смисла да било шта покушавамо. Упркос томе, срећна сам што имамо шансу да отворимо пут иновативном образовању, а то значи да смо на добром путу и крећемо се у добром правцу.
Припремила: Дијана Цанкова
Извор: Радио Видин – БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: Facebook/ ПГ "Проф. д-р Асен Златаров" Видин
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..