ЕП дао зелено светло Хрватској за улазак у Шенген

Европски посланици су на јучерашњој седници у Бриселу великом већином изгласали мишљење ЕП о нацрту одлуке Савета Европе о приступању Хрватске шенгенском простору. Гласало је 614 посланика, од којих су 534 гласала „за,“ 53 – „против“, а 25 се уздржало. То значи да остаје само потврда Савета ЕУ, односно пристанак свих држава чланица Уније које су део тог простора.

У тексту се истиче да Хрватска испуњава све критеријуме за приступање зони Шенгена и нема препрека да постане чланица простора без унутрашњих граничних контрола. Подсетимо да су пре месец дана европосланици подржали убрзање процеса придруживања Бугарске и Румуније Шенгену.

Коначну одлуку донеће 22 земље чланице ЕУ, које су чланице Шенгена, на састанку који ће се одржати у децембру. За придруживање шенгенском простору потребна је једногласна подршка свих земаља чланица, преноси Агенција ХИНА.

Грчка: Обустављена приватизација луке Александруполис

Влада у Атини поништила је одлуку о продаји северне грчке луке Александруполис. Премијер Грчке Кирјакос Мицотакис је за телевизију ЕРТ изјавио да су последња геополитичка дешавања нагласила стратешки значај ове луке за државу и она је одустала од продаје 67% акција лучке компаније.

Пријаве су поднела четири понуђача. Агенција Ројтерс истиче да лука Александруполис постаје кључна тачка за трговину течним природним гасом у ЈИЕ, као и да је лука део маршрута за испоруку ратне опреме снагама на источном крилу НАТО, преко територија Бугарске и Румуније.

У плутајућем терминалу за течни гас, чија изградња још није завршена, Бугарска има удео од 20%.

Амерички реактори у румунској нуклеарној електрани Чернавода

Румунија ће користити америчке технологије и финансирање да би удвостручила капацитет нуклеарне електране Чернавода, преноси Аџерпрес. Америчка банка EXIM ће у те сврхе одобрити кредит од преко 3 млрд долара за куповину два нова реактора за нуклеарку на Дунаву. Румунски министар енергетике Виргил Попеску и гувернер банке EXIM Рета Џо Луис потписали су споразум на маргинама конференције ОУН о климатским променама COP27 у Шарм ел Шеику.

Два канадска реактора CANDU у НЕ Чернавода, који су у рад пуштени 1996. и 2007. године, производе 20% електричне енергије за потребе румунског тржишта. Према пројекту, у НЕ Чернавода може да буде укупно 5 реактора.

Румунија је 2015. године планирала да изгради два кинеска реактора у нуклеарки Чернавода, уз финансирање Пекинга, али је 2020. одустала у корист технологија из САД.

Турска се залаже за заједничку политику са туркијским земљама

У Самарканду се под слоганом „Нова ера за туркијску цивилизацију: ка заједничком развоју и напретку“ одржава самит Организације туркијских земаља.

На форуму ће турски председник Реџеп Тајип Ердоган предати ротирајуће председавање Организацијом Узбекистану. Министар спољних послова Турске Мевлут Чавушоглу изјавио је да „Азија излази у први план“ и додао да Анкара посебно цени заједничке акције са Азербејџаном, Казахстаном и Узбекистаном. Турска државна телевизија ТРТ Haber јавила је да одбор, формиран специјално за овај задатак, већ ради на стварању заједничког туркијског писма које ће убрзати процес језичког јединства. Земље чланице организације су Турска, Азербејџан, Казахстан, Киргизија, Узбекистан, Туркеминистан и Мађарска, која има статус посматрача.

Припремио: Иво Иванов

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: архивa, ЕПА/БГНЕС, nuclearelectrica.ro, aa.com.tr