Прошло је скоро месец дана од како су посланици у 48. сазиву Народног собрања положили заклетву, а Бугарску и даље води прелазна, четврта по реду, влада коју је именовао председник земље. Шеф државе Румен Радев одржава консултације са парламентарним снагама, али им пре свега даје времена за дијалог без којег формирање нове владе у оквиру подељеног бугарског парламента би била немогућа мисија. Потпредседница земље Илијана Јотова позвала је политичке лидере на разум и визионарство. Према њеним речима, Бугарској је потребна редовна влада како би се на националном и европском нивоу преузели озбиљне обавезе за спровођење бројних реформи. "У последње време је жеља, на речима за сада, да се формира влада пропорционално обрнута акцијама," констатовала је Јотова.

"Воде се политичке консултације које су, пре би се рекло, лош покушај имитације пунокрвног процеса договарања о формирању владе. Гледано са стране, делује као да нико не жели да преузме власт. Свако покушава да процени губитке и добитке у процесу договарања," рекла је у интервјуу БНР политиколог Ралица Симеонова. 

"Очекивања су да ћемо ускоро ићи на нове изборе и та мотивација увелико детерминише ток преговарачког процеса. Међутим, тренутна ситуација захтева доношење непопуларних одлука, које имају негативне последице по политичке снаге које их доносе,“ сматра она.

ГЕРБ и Покрет за права и слободе су политичке странке које би могле да учествују у сваком формату управљања, јер су једине које неће изгубити велики део свог бирачког тела. А шансе за формирање владе, па била она и нестабилна, постоје са трећим мандатом за који су спремност да га добију изразиле две партије – националистичка "Препород" и најмања парламентарна снага "Бугарски успон."

Бугарско друштво је резултатима избора одржаних 2. октобра ставило јасан задатак пред политичку елиту – да заборави на партијски его и покрене конструктиван дијалог на теме од приоритетног значаја за друштво, наиме – сузбијање сиромаштва у контексту галопирајуће инфлације и све дубље економске кризе; спровођење реформе судства. Резултати најновијег истраживања Агенције „Галуп Интернешнал“ показују да 56% испитаника жели да се формира нова влада. Али шта раде политичари?

"Седе, причају међусобно, навикавају се једни на друге... Ближе се празници, већ су се опустили, тако да, ко зна, можда се и нешто деси. Мислим да шанса да добијемо владу није већа од оне да је не добијемо, али је свакако већа него раније," рекао је социолог из Агенције "Галуп Интернешнал" Прван Симеонов за Дарик радио.

Али је стрпљење грађана при крају. Прошле недеље су два највећа синдиката у земљи – Конфедерација независних синдиката Бугарске (КНСБ) и Конфедерација рада "Поткрепа", организовали протест тражећи повећање плата као компензацију за инфлацију која је за само годину дана достигла ниво од 18,7%. Хиљаде су тражиле да се минимална месечна зарада од 1. јануара 2023. године повећа са тренутних 710 лева на 850 лева, да се плате у приватном и јавном сектору повећају за 13% идуће године и др. Међутим, ове промене су могуће само ако се усвоји нови буџет за 2023. годину, што прелазна влада одбија да уради јер нема политичко представништво и мандат за спровођење политика.

Али друштвено незадовољство би могло да изврши притисак за формирање нове владе, то је рекао председник Румен Радев на састанку са синдикалним лидерима у петак, 11. новембра.

"Ово је помало опасан приступ састављању владе," рекла је Вања Григорова, економски саветник Конфедерације рада "Поткрепа." 

"То нам гарантује да ће нова влада бити нестабилна. Ако не буде постигнут мининалан консензус око приоритета државе, бојим се да ће нова, евентуална коалиција имати краћи живот од претходне. Ми још увек имамо политичку елиту која није свесна своје улоге вође у тешкој кризи у којој се тренутно налазимо. Видимо неке људе који су склони додворавању Бриселу и Вашингтону уместо да буду у служби бугарских грађана."

"Формирање владе са кратким и ограниченим мандатом је могуће само ако партије успеју да се договоре о програму рада," сматра аналитичар Емил Соколов:

"Да би се то десило, требало би да постигну консензус о питањима, као што су реформа судства и реформа у Комисији за борбу против корупције и одузимање незаконито стечене имовине, усвајање новог буџета и предузимање мера против инфлације."

Европски посланик Европске народне партије Радан Канев сматра да није немогуће да  владу састави друга по величини парламентарна снага „Настављамо промену“ или коалиција "Демократска Бугарска" ако ГЕРБ подрже такву конфигурацију и тиме се обезбеди потребна већина.

"Овај кабинет би могао да консолидује спољнополитички став Бугарске, њен став у ЕУ и НАТО на начин који није постигнут деценијама уназад. Таква влада би могла да спроведе паметну финансијску и економску политику, да помогне бугарској индустрији да оствари свој огроман потенцијал у време прекинутих ланаца снабдевања," рекао је Канев.

Саставио: Јоан Колев

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Ани Петрова, БГНЕС, Facebook /Емил Соколов, Facebook / Радан Кънев