Ово је прича о детету кројача, које сања да постане сликар и обиђе свет. Дечак је остварио своје снове, а његов пут ка тако прижељкиваном духовном израстању укрстио се са низом познатих светских личности великог професионалног и моралног ауторитета. Његов таленат препознала је публика у Немачкој, Италији, Индији, Бразилу... Трудио се да својим радовима уздигне људе до духовне лепоте и доброте. Зарађивао је добро, а новац делио сиромашнима. Живео је у различитим земљама, али се никад није одрекао бугарског држављанства. Своје слике је потписивао са дубоким поклоном свом родном граду – „Boris Georgiev di Varna.”
Борис Георгијев је рођен 1888. године у Варни. Имао је пет година када му је стриц поклонио оловку којом је цртао сатима, рекла је за Радио Бугарску Дора Саботинова из Градске уметничке галерије у Варни, која је названа по њему.
Године 1902. његова породица се преселила у Русију где је његов отац нашао посао као кројач, а Борис је зарађивао по неку пару цртајући портрете по локалима у Санкт Петербургу. Талентованог младића приметио је познати руски сликар, филозоф и путешественик Николај Рерих који је убрзо након тога постао његов професор и духовни ментор. Рерих га је усмерио Ликовној школи Друштва за подстицање уметности у Санкт Петербургу, а касније и Академији лепих уметности у Минхену. Приликом једног гостовања код свог колеге са факултета у Италији, Борис Георгијев је осетио неодољиву потребу да боље упозна свет.
"Схватио је да, да би још боље сликао, мора да путује. И тако је све почело. Пошто није имао новца, пешке је прешао пут од Напуља до Минхена. Наставио је даље, а успут је радио разне послове. Поправљао је камионе, штимовао клавире или радио столарске послове," прича Дора Саботинова.
После извесног времена, сликар је поново кренуо на пут, али овога пута са омиљеном сестром Катјом – кренуо је од Италије преко Француске, Белгије, Норвешке, Финске, Грчке и Марока како би своје путовање завршио у Италији. Разочаран све већим материјализмом, Георгијев се „сакрио“ у Алпима где је природа постала његова највећа инспирација.“
"Не бих могао да стварам у градовима. У планинама се јасније осећа оно узвишено, што живи у дубини људске душе,“ говорио је Борис Георгијев. Он ствара, а његова платна задивљују не само сличношћу са моделом, већ и суптилном игром светлости и сенки, расподелом светлости на слици," каже Саботинова.
Године 1917. је у Италији преминула сликарова сестра. Губитак који је он врло тешко поднео. Катин лик ће га пратити до краја живота и присуствоваће на његовим сликама као силуета или сенка.
Уметник се током година више пута враћао у Бугарску где је излагао своје радове. Насликао је невероватне портрете Теодора Трајанова, Петра Данова, Владимира Димитрова – Мајстора и других. О томе шта је за њега најбитније у уметности, најбоље сведочи говор који је одржао на отварању изложбе у Берлини 1928. године:
"Моја изложба је намењена свим обичним људима који имају срце, свим људима који разгледао моје радове без предрасуда покушавајући при том да ме разумеју не само као уметника, већ и као човека који се искрено труди да буде достојан свог имена кроз осећај одговорности за своје мисли и поступке," наводи његове речи Дора Саботинова.
Георгијев је 1931. године отпутовао у Индију. "Тамо је пронашао дуго тражени тајанствени пут ка духовном уздизању. Правио је портрете духовних вођа, индијских принцеза и обичних Индијаца. Његове слике су постајале све финије и богатије," каже Саботинова и додаје да се током путовања по Индији Георгијев упознао и спријатељио са личностима као што су Џавахарлал Нехру, Рабиндранат Тагор и Махатма Ганди. "Ови велики људи открили су да имају заједнички језик с њим, да деле исте духовне вредности и дозволили су му да их слика."
Колико је био вољен и поштован међу својим савременицима, најбоље говори снимак из 1981. године, који се чува у Златном фонду БНР. У њему виолиниста Љубен Владигеров каже:
"Крајем 1932. године је изложба портрета насталих у Индији чувеног бугарског сликара Бориса Георгијева доживела велики успех у Берлину. Ту су били портрети Рабиндраната Тагора, личности из тадашњег државног врха Индије, невероватни портрет-слика кардинала Мери дел Вала, "Аве натура", "Колиба среће", портрет сликарове мајке и други. Изложбу у Берлину отворио је чувени светски научник и геније проф. Ајнштајн. Многе истакнуте личности, научници, професори Берлинског универзитета, уметници, музичари, глумци, историчари уметности посетили су ову заиста одличну изложбу Бориса Георгијева."
Георгијев је свој животни пут окончао у Италији 1962. године, где је сахрањен поред своје сестре Катје. Дора Саботинова истиче да је 1999. године, на иницијативу интелектуалаца из Варне, Градска уметничка галерија у Варни названа по сликару и космополити Борису Георгијеву. Исте године је његова ћерка Вирџинија Ђакомети – сиромашна девојчица коју је уметник усвојио, поклонила галерији слике, графике и цртеже свог оца, који су изложени у посебној сали.
"Путујући пастир", како је сликар сам себе звао, увек ће живети са нама кроз своје слике које нас провоцирају да следимо вечни пут ка духовном миру и хармонији.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Градска уметничка галерија „Борис Георгијев“ – Варна
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..
Документарни филм „Духовно огледало хришћанског Несебра“ који је снимила Бугарска национална телевизија (БНТ) освојио је четири награде на три престижна међународна филмска фестивала у Бразилу, Грузији и Португалу. Сценариста документарца је новинар..
Он је сликар, али и филозоф. Воли да прича приче у бојама, али и да их слуша у мелодијама. Он је Румен Статков и само пре неколико дана, 17. октобра, у галерији "Нирвана" у Софији представио је своју најновију изложбу под називом "Плес". "Ове..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога..