Рат у Украјини, одсуство економске сигурности и инфлација у Бугарској свакако имају утицај на доходак и куповну моћ људи. И док прелазна влада бојажљиво почиње разговор са синдикатима и послодавцима о одређивању новог износа минималне зараде, у складу са садашњом реалношћу, приватни сектор се суочава са потребом за преиспитивањем   својих политика зарада, бонуса и поклона.

Компаније планирају да своје особље обрадују неким поклоном за божићне и новогодишње празнике, али сасвим мало је оних које ће својим запосленима исплатити новчани бонус, показује истраживање једног од познатих код нас провајдера решења за људске ресурсе, спроведено међу 100 бугарских и међународних компанија које послују у секторима као што су ИТ, аутсорсинг, телекомуникације, финансије, трговина и производња.

Надежда Василева, оперативни директор те фирме објашњава:

“Акценат је на увођењу разноврсних облика награђивања радника за Божић. Биће божићних новчаних бонуса, али у мањем износу, организоваће се и божићне журке, а послодавци предвиђају и специјалне поклоне за празник. Неки дају и божићне ваучере.“ 

• Запосленима за Божић и Нову годину углавном журке и поклони

Спроведено истраживање имало је за циљ да скрене пажњу на свакодневне проблеме са којима се суочавају стручњаци за људске ресурсе везано за запошљавање радника и мањак кадра.

По речима Василеве, у жељи да задрже особље и повећају осећај сигурности код својих запослених, послодавци постају све досетљивији.

“Поред бонуса за Божић и Ускрс, поводом склапања брака, рођења детета и др, у последње време се посебна пажња посвећује усавршавању запослених. Све чешће се организују обуке, тимбилдинзи итд.“

Ситуација на тржишту рада је мирна, а само 14% компанија намерава да смањи број запослених. То показује истраживање Бугарске конфедерације за запошљавање. Осталих 86% каже да ће задржати особље, а неки послодавци чак наводе да намеравају да запосле још радника, изјавио је у интервјуу БНР стручњак за људске ресурсе Георги Прванов.

“Иако нико не зна шта нас чека, промене на тржишту рада у свету код нас стижу нешто касније, обично након 3-6 месеци. Очекује се добра зимска сезона и раст привремене запослености, а увоз радне снаге из трећих земаља ће се наставити.”

Прванов је навео секторе у којима је недостатак кадра највећи:

“Највише се траже услужно особље, магацински радници и радници за ниже позиције у хотелијерству и ресторатерству. Међутим, ускоро очекујем да ћемо увозити инжењере и раднике за неке стручне позиције. Могуће је да у једном тренутку запошљавамо лекаре и наставнике из иностранства.”

Везано за украјинске избеглице и њихове могућности за професионално остваривање код нас, Прванов је скептичан да смо способни да их задржимо:  

“Упркос великом броју украјинских избеглица које су од почетка рата у Украјини ушле у нашу земљу /преко 300.000/, тек 6-7 хиљада њих нашло је посао у Бугарској. Разлог за то је чињеница да су оне претежно жене које не знају нити бугарски, нити енглески језик, него само украјински и руски. А као друго, оне признају да не планирају да на дуже остану у нашој земљи већ би се првом приликом вратиле у Украјину”.

С друге стране, у Бугарску стиже све више руских избеглица, при чему је могуће да се тај тренд повећа.

Саставио: Јоан Колев

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Pixabay