Др Пајам Форгани рођен је пре 26 година у близини ... Антарктика, тачније у граду Хобарту на острву Тасманија – најјужнијем делу Аустралије. По завршетку средње школе у Канбери, млади Пајам конкурише за упис на стоматологошки факултет. Али не успева да положи пријемни испит. „Наша породична зубарка у Камбери била је Бугарка и она ме је посаветовала да стоматологију упишем у Бугарској. Али ја нисам знао ништа о тој земљи. Распитивао сам се и код својих пријатеља, а они су се питали да ли се то налази у Русији или тако негде?”, присећа се Пајам.
И тако се пре 8 година, једне зиме оковане мразом, Пајам нашао у Софији и у првом тренутку пао у ... депресију. „Велика хладноћа, мрачне улице, ужасни путеви, другачије писмо. Нисам знао да читам, ништа нисам разумео, већина људи није знала енглески, културни шок је био страшан“, присећа се млади стоматолог. Тада почиње узимати приватне часове у Институту за стране студенте и за само 6 месеци већ је савладао бугарски. На Медицинском универзитету у Софији, Пајам се нашао у космополитском окружењу. Испоставило се да су многи странци, попут њега, изабрали да своје студије заврше у Бугарској.
„Овде су студије, а нарочито студије стоматологије, на веома високом нивоу“, каже Пајам, који се тренутно налази на специјализацији из ортодонције. Шта мисли о Бугарима? Његов одговор би могао да вас изненади:
„У почетку, људи су овде хладни, тешко склапају пријатељства. Није као у Аустралији или на западу – ходаш улицом и људи ти се осмехују. Навикао сам тако, да се осмехујем, а људи овде мисле „С њим нешто није у реду, на каквим је таблетама?“. Међутим, када једном ове баријере падну, постајете веома блиски са људима, као породица сте. Друга ствар је што Бугари не умеју да се радују у туђој срећи и увек гледају да се пореде са комшијом. Али млађе генерације почињу да се мењају и то више није тако.“
Др Пајам Форгани је, по свему судећи, свестан особености бугарског менталитета. Тврди да се овде осећа боље него у родној Аустралији, скоро сваког викенда путује по Бугарској, дружи се са људима. „Овде сваки град или село има споменике, еко стазе, храмове. На тај начин упознајете историју Бугара. Веома тешка историја, због тога и јесте тако силни“, каже Пајам.
Али зашто смо тако скептични и вечито незадовољни?
„По мом мишљењу, то су трагови бугарске историје. За време социјализма Бугари су били обмањивани, зато сумњају у све што чују. До дан данас сматрају да их сви лажу, да је све превара и да неко увек хоће да их зезне. Али људи треба да почну да верују једни другима, да буду сложнији. Оно што вам недостаје је солидарност. Јер кукање по Фејсбуку и гунђање у кафани уз чашицу ракије неће помоћи. Бугари увек говоре „Све зависи од политичара, од државе...“, али по мом мишљењу, промена мора да крене од нас самих, од нашег менталитета.
„У Бугарској има много духовног, довољно је посетити Рилска језера, Рупите или Вангину кућу да осетите ту моћ, каже др Пајам Форгани и закључује: „Када на планини сретнете људе, који су у граду обично натмурени и незадовољни, а тамо вам се осмехују и расположени су – то значи да у ваздуху има некаква енергија, има нешто дубоко, нешто духовно у Бугарској што треба да ценимо и чувамо.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Лична архива Пајама Форганија
Александра Торлакова је нова звезда бугарске заједнице у Лас Вегасу. Иако има само 23 године и са друге стране океана живи и ради тек две године, млада уметница, Софијанка по рођењу, већ је нашла своје место у артистичким круговима овог америчког..
Он је дете транзиције, рођен је крајем 1989. године у Софији. Каже да је као и многи други људи одрастао уз филмове о кунг-фуу и мистици манастира Шаолин у Кини. Тренирао је аикидо, похађао курс инструктора на Академији Бера Грилса у Великој Британији,..
Готово да нема дечака који није пожелео да постане астронаут. Понекад, међутим, иако ређе, о томе маштају и девојчице, а најбољи доказ за то је светска путница Изабела Шопова. Наиме, највећи херој њеног детињства био је ни мање ни више него Јуриј Гагарин..