На новом албуму познатог бугарског саксофонисте Владимира Карпарова „Јаглика“ /на бугарском ˮИглика“/ налази се девет ауторских композиција. Свака од њих прича о неком личном доживљају и животном догађају који је обележио пут музичара последњих неколико година. Музика, која представља колоритну комбинацију џеза и бугарских фолклорних елемената, је веома емотивна. По речима Владимира Карпарова, неки комади су везани за савремене теме, као на пример Refugee (ˮИзбеглица“). У њој је композитор замислио да је међу људима са којима истински саосећа – избеглицама које траже спас од агресије, насиља, сиромаштва и траже нови дом. ˮБерлинско коло“, пак, је посвећено немачкој престоници, у којој Владимир живи и ради више од 20 година. ˮОвај град има више лица, више култура, којима ја желим да се једног дана заједно ухвате у коло“ – каже он.
ˮКада сам морао да поређам песме на албуму, одлучио сам да их повежем са значењем њихових имена те да их ујединим у причу везану за мој живот. За мене су све те ствари једна целина – мислим на музику и приватни живот. Први комад је ˮМерак“, мој мерак у музичком смислу –оно што ме је натерало да свирам на саксофону, да стварам ауторску музику, да радим, да се развијам.
Следећи комад је посвећен Камелији – мојој жени, мојој музи. Она је из околине Пазарџика, зна и воли да игра сложена бугарска кола. У ствари, ми смо се тако упознали – она је водила коло на једном празнику овде у Берлину. Веома сам срећан што су све илустрације на омоту албума дело моје 6-годишње ћерке – Иглике /“иглика“ је на српском јаглика/. Њој је посвећен албум“.
„Занимљива је инспирација за један од најколоритнијих комада на мом новом албуму – ˮСилвестер чочек“. У питању је смешна и помало необична ситуација у којој се бар једном нашао сваки музичар“, наставља Владимир:
ˮПозвали су ме да свирам на новогодишњој журци људи које нисам знао. Јавио ми се ди-џеј, кога такође нисам знао. Морао сам да свирам на плејбек. Имам искуство у различитим жанровима, али ми то никако није успевало. А дао сам све од себе! Међутим, један од организатора је имао другачије мишљење, платили су ми и ја сам кренуо пре краја журке. На изласку ми је неколико дама рекло да им се допало. Био сам у шоку, вратио се кући и на крају крајева, испало је да у сваком злу има нечег доброг. Тада сам написао тај комад, инспирација ми дошла док сам возио кући, док сам мислио да можда и не треба да прихватам такве позиве за наступ...“
Све ове музичке приче представиће у Берлину Владимир Карпаров квартет, у којем свирају још Данијел Ставински – клавир, Игор Спалати – контрабас, Димитрис Кристидес – бубњеви. Неке комаде ће имати прилику да чује и бугарска публика на ауторском концерту Владимира Карпарова са Биг бендом БНР, у априлу идуће године, за који му је позив упутио диригент Бенда Антони Дончев.
ˮВеома сам захвалан на овој прилици, тренутно припремам аранжмане. Надам се да ћемо и са квартетом имати прилику да комаде са новог албума представимо на некој фестивалској сцени у Бугарској“, рекао је на крају музичар.
Превела: Албена Џерманова
Двоје младих певача – Михаела Маринова и Кристијан Костов , промовишу своју прву заједничку песму „Ти си срце“. Њихови путеви су се укрстили пре тачно десет година у музичком формату који их је учинио познатим и дао им ветар у леђа на..
Вера Немирова, Бугарка чије је име једно од најпознатијих у свету савремене европске оперске режије, већ годинама живи и ради у Немачкој. Последњих година је редовни гост Државне опере у Варни, где је недавно започела пробе за комад „Фауст“ –..
Млада Цвета Ботева, која и сама потиче из породице оперских певача, музиком се бави од малена. Прве кораке направила је у црквеном хору и разним музичким групама, али је тек након изазовног периода пандемије почела да пише сопствене песме као вид..
„Сећање“ је наслов најновије песме групе „Остава“, која ће бити део предстојећег албума бенда. И док је њихов претходни сингл „ Крив “ био дубоко емотиван,..
Почетком 70-их година 20. века у Бугарској су се појавиле три песме које се и данас слушају. Године 1970. је песма „Једна бугарска ружа“ композитора..