Данас ће на церемонији у Софијском универзитету “Св. Климент Охридски” три младе научнице бити одликоване за достигнућа у области природних наука. Већ 12 година програм “За жене у науци” подстиче научни потенцијал жена и подржава их да остваре свој сан да кроз науку промене свет.
Један од основних циљева програма под окриљем УНЕСКО-а је да се доделом националне стипендије у износу од 5.000 евра женама у науци пружи подршка како би свој научноистраживачки рад развијали у нашој земљи. До сада су одликоване 33 научнице, а међу њима је Радослава Бекова са Института за океанологију Бугарске академије наука /БАН/. Награда јој је додељена за пројекат везан за загађење бугарске црноморске обале отпадом.
“Ово је једна од најпрестижнијих награда које се додељују код нас у области науке – каже она. – Стипендија је дошла у добром тренутку мог научног развоја.Новац ми је помогао да купим одређену опрему, као и да учествујем на међународним конференцијама, јер су оне прилично скупе и обично је бугарском научнику тешко да плати котизацију. Генерално, ова награда ми је много помогла у развоју каријере, за мене је она била једна од најпожељнијих награда.“
Радослава Бекова је добитница још две награде за остварене резултате у области климатских промена, ризика и природних ресурса, коаутор је 23 научне публикације, представила је реферате на бројним домаћим и међународним научним форумима. Упркос својим успесима млада научница истиче, да је женама у науци теже да се развијају, каже да још није постигнута родна равноправност и на пример, за посао у њеној области радије би запослили мушкарца, јер се сматра да је жена слабији пол.
“Ми, жене, смо веома често и мајке, тако да и на личном плану морамо водити рачуна о многим стварима – каже Радослава Бекова. – У каријерном развоју породиљско одсуство нас враћа 2 године назад а то је за науку много времена. Осим тога, постоји разлика у награђивању у корист мушкараца научника – немам у виду зараду, него новац који се даје у оквиру различитих пројеката и истраживања.”
Што се тиче научних истраживања у области заштите биолошких ресурса, њихових станишта и процене еколошког стања морске животне средине, Радослава Бекова каже да је после две године епидемије Ковида-19 обновљен мониторинг плажа и дина, где је, нажалост, све више отпада, углавном пластичног.
А да ли научници истражују загађење Црног мора услед рата у Украјини?
“Нема званичних података о последицама, али оне свакако постоје – одговара Радослава Бекова. – О томе свакако говори повећана смртност делфина, мада се не може сигурно рећи да ли је то последица рата или можда неке пандемије у вези са порастом просечне годишње температуре Црног мора. Предстоји обављање хемијских анализа у том правцу, јер начелно рат веома негативно утиче на животну средину.”
Извор: Интервју Маријеле Димитрове, БНР – Варна
Саставила и уредила: Дијана Цанкова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Facebook/Institute of Oceanology - Bulgarian Academy of Sciences
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1...
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка..