30. новембра Бугарска православна црква и верници славе успомену на Светог апостола Андреја Првозваног који је међу најпоштованијим свецима код нас. Према истраживачима, Свети Андреј је у 1. веку проповедао Христово учење и на просторима данашње Бугарске. Поштовали су га и наши сународници, који су се у 7. веку преселили у Италију.
На Андријевдан, како је празник познат у народу, имендан славе Андреј, Андреја, Андријан, Андријана, Прван… Пошто је име Андреј грчког порекла и значи „храбар, мужеван“, на тај дан славе и Храбрин, Храбрина и Храбар.
Према народном веровању, од Андријевдана дан је дужи за по једно просено зрно. На Андријевдан почињу зимски обичаји и ритуали за здравље и плодност. Уочи празника су жене кувале кукуруз, јечам, пшеницу, пасуљ и сочиво за празничну трпезу, али обавезно у новој посуди. У неким местима земље је био обичај да ујутро део скуваних зрна баце на оџак да би усеви високо нарасли. У многим крајевима Бугарске празник је познат још као Мечкиндан, јер се веровало да је Свети Андреј господар медведа.
Некада су до касне јесени по селима ишли мечкари који су певали и свирали најчешће на гадулки, а дресирани медведи су плесали уз песме. Људи су их позивали у своја дворишта, јер се веровало да ће то донети дебео снег и добар род.
Предлажемо вам да послушате аутентични снимак песме коју су некада изводили мечкари. Снимак је рађен почетком 20. века. Пева Георги Станев.
Саставила: Албена Безовска
Превела: Албена Џерманова
Дана 16. новембра 1878. године рођен је Михајло Парашчук – украјински вајар, који је створио архитектонске елементе од украса неких од најимпозантнијих зграда у бугарској престоници. Његов пут је кренуо из села Варваринци (тада у границама..
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..