Аустрија и Холандија су две европске земље које су зауставиле Бугарску на путу ка Шенгену гласајући „против“ на седници у Бриселу 8. децембра. Две земље су као главни аргумент за блокирање уласка Бугарске у шенгенски простор навеле одсуство владавине права и прилив миграната балканском рутом, део које су Турска, Бугарска и Руминија. Тако ће, упркос томе што је испунила техничке критеријуме – чињеница коју је потврдила већина земаља чланица, ЕП и ЕК, Бугарска наставити своју битку, која траје већ више од десет година, за пуноправно чланство у шенгенској зони као земља која је спољна граница ЕУ.

Приступање Бугарске Шенгену је питање чије позитивно решење је од посебне важности за 46,2% Бугара, показују резултати истраживања које је Агенција „Галуп интернешнал“ спровела у периоду 24. новембар – 2. децембар 2022. године.

Јавност у Бугарској је веома разочарана одлуком Холандије и Аустрије да гласају против чланства Бугарске у Шенгену, грађани позивају на бојкот аустриских и холандских компанија које послују у земљи (две земље су међу лидерима по страним инвестицијама – оп. аутора). На државном нивоу се, међутим, такви кораци не очекују, постало је јасно из разговора премијера Галаба Донева за БТВ: „Ми морамо поступити у складу са интересом Бугарске. Радићемо до краја и верујем да ће Бугарска постати члан Шенгена,“ рекао је председник владе.

Не смемо повезивати чланство Бугарске у Шенгену са другим стратешким за земљу циљем као што је придруживање зони евра, категорична је европска посланица из редова БСП Цветелина Пенкова:

„Још прошле недеље је веома јасно речено да су препреке са којима су се Бугарска и Румунија суочиле на путу ка Шенгену плод непринципијелности и својеврсног дискриминаторског односа Холандије и Аустрије према одређеној групи европских грађана. Оне и даље нису успеле да наведу конкретне разлоге за свој став. Али то ни на који начин не сме утицати на додатне напоре које Бугарска треба да настави да улаже,“ рекла је она у интервјуу БНР.

Чињеница да Бугарска ни овога пута није постала део европске зоне слободног кретања није изненађење за политиколога Ивана Начева:

„Нисам изненађен јер су дуго постојали политички сигнали о томе да ће Бугарска још једном остати ван Шенгена. Ово није проблем Савета министара, нити треба да пребацујемо одговорност на њега, ово је проблем земље кандидаткиње, у конкретном случају – Бугарске. Два су разлога за то – први је да је Бугарска и даље међу најслабије развијеним земљама чланицама ЕУ. Има проблеме не само са економском структуром, већ и са судством, са безбедношћу. То се јасно видело након што је прилив миграната поново појачан.

Према Начеву, постоје две могућности за промену тренутног стања:

„Прва је лака и једноставна – да судски систем почне да ради ефикасно. Да се умешани у корупцију изведу пред лице правде и стрпају у затвор. Ако погледамо Хрватску, одмах ћемо видети да су тамо покренути поступци и против представника извршне власти. Друга могућност је да све парламентарне снаге, а и не само оне, треба одлучно да поведу истрајну борбу против корупције,“ рекао је Начев.

У разговору за БНР, државни тужилац Иван Гешев је прокоментарисао ову тему указујући на особину нашег менталитета:

„Сви критеријуми за пријем у Шенген су испуњени. Али у Бугарској волимо да превише експонирамо проблеме у јавности у циљу унутарполитичке употребе или личне користи за одређене политичаре. Имамо проблем са тим да не бранимо национални интерес, иако постоје политичари који га по први пут након дуго времена бране.“

Противљење Холандије нема никакве везе са владавином права у Бугарској, сматра министар правде Крум Зарков. Према његовим речима, покушај Холандије да покрене питање раздвајања Бугарске и Румуније на путу ка Шенгену је важан део ове кампање:

„Али то у овом тренутку више није могуће – нити правно нити политички, нити технички, ако погледате шта заправо представља бугарско-румунска граница. Раздвајање правно није могуће јер су ЕУ и Савет припремили заједничку одлуку за Бугарску и Румунију, која је претходно усаглашена са ЕП и њихово раздвајање би захтевало време. Политички није могуће јер нико, сем Холандије, није заговарао тај став. Да ли ће наставити овом линијом поделе – тек ћемо да видимо.“

Зарков је подвукао да је прелазна влада вратила питање Шенгена на дневни ред државе, те га претворила у свој приоритет:

„Имамо разлога да мислимо да ће догодине Бугарска ући у Шенген. Бугарска дипломатија, Министарство унутрашњих послова и Министарство спољних послова су од августа до децембра радили на 120% и успели су да остваре искорак који нам је донео 24 гласа „за“ према 2 „против“ у Европском савету, као и огромну подршку ЕП и ЕК,“ рекао је министар Зарков.

Саставио: Јоан Колев

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС, schengenvisainfo.com