Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Добија ли божићна ћурка на популарности у Бугарској?

У нашој земљи је потрошња ћурећег меса у малопродаји међу најнижима у Европи, каже председник Савеза живинара

Фотографија: Pixabay

Последњих година, ћурка је почела да налази своје место и на бугарској божићној трпези. Међутим, упркос својим несумњивим предностима и квалитету укуса, ћуретина још увек није међу најомиљенијим врстама меса у Бугарској.

На тржишту ћурећег меса у Бугарској углавном се налази ћуретина из увоза, с обзиром на то да од 2012. године наовамо производња ћурећег меса у Бугарској бележи стални пад“, објашњава Ивајло Галабов, председник Савеза живинара Бугарске. „За период од 10 година производња се смањила скоро 3 пута: са 47 хиљада на 16 хиљада комада. Потрошња је сезонска. Реч је о ћуретини која се углавном продаје за време божићних празника, а њена количина је крајње недовољна да би задовољила потражњу у Бугарској.“

Проблем представља и висока цена крмне хране која се увози из Аргентине, Бразила и САД, а огроман удео на бугарском тржишту заузима румунска ћуретина која се купује по ниским ценама, али је лошијег квалитета у односу на ћуреће месо домаће производње.

„Бугарско ћуреће месо је изузетног квалитета, тим пре што се на тржишту углавном нуди охлађено“, наглашава Ивајло Галабов. „Увозно живинско месо најчешће је замрзнуто, што нарушава нутритивни квалитет. По мом мишљењу, у Бугарској је потрошња ћурећег меса у малопродаји међу најнижима у Европи“.

Произвођачи ћурећег меса у Бугарској не добијају субвенције, а једина накнада је за хумано поступање и она нема стимулативно дејство. Истовремено, узгој ћурки је ризичан и захтева озбиљна улагања, јер су због недостатка традиције у узгоју ове врсте живине потребна приплодна јата, инкубатори, специјализована опрема и објекти.


Без обзира на све тешкоће у овој грани пољопривреде, у Старој Загори се узгајају ћурке за месо и тов.

„Усмерени смо на бугарске ћурке које су узгојене од живине која је увезена пре много година“, каже ветеран у њиховом узгоју Митко Лалев, који се научном делатношћу бави већ 40 година. „За ћурке су од најранијег узраста потребне високопротеинске мешавине, што повећава цену меса, а и глобално постоји тренд смањења производње ћурећег меса. Тренутно, производња ћуретине чини 5% укупне производње живинског меса и наставља да опада.“

У узгоју бугарских ћурки користи се одабрана крмна храна и не употребљавају се отпадни производи. Проф. Лалев је категоричан у томе да је ћуретина једно од најкориснијих врста меса са високим садржајем аминокиселина и других корисних материја.

„Најквалитетније месо потиче од ћурки које се гаје на пашњацима, али у Бугарској таквог меса више готово да и нема“, појашњава проф. Митко Лалев. „Квалитет бугарског производа зависи пре свега од начина исхране. У финалном периоду искључујемо све компоненте које нису корисне за човека, док се страни произвођачи придржавају интензивног начина производње, настојећи да ћурке брзо постигну жељену тежину.


Може ли ћуретина заменити свињетину, која се у Бугарској традиционално налази на божићној и новогодишњој трпези?

„Бугари по традицији немају навику да једу ћуретину у великим количинама. За Божић Бугари кољу прасе, па се ни у будућности ово неће променити“, сматра проф. Лалев и дajeрецепт за припрему најукусније ћуретине: „Пошто је за целу ћурку потребна велика рерна и стрпљење током припреме, препоручујем да ћурећи филе испохујете са корнфлексом, сосовима и зачинима. Батаци се обично припремају са купусом или топљеним сиром и павлаком, а од груди се може направити укусна супа.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: Pixabay



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Поглед на Црни Врх, 1932. године

120 година од првог зимског успона на Черни врх

На данашњи дан, давне 1905. године, група од 15 студената упутила се у неизвесну авантуру – прво зимско освајање највишег врха планине Витоше, Черног врха (2.290 м), који бди над Софијом. Млади ентузијасти окупили су се 30. јануара око поднева у..

објављено 31.1.25. 08.30
Марија Дренчева

Програм EXPLORER задржава таленте из области информатике и математике у Бугарској

Данас ће бити представљени услови и рокови за пријаву за нову фазу програма EXPLORER, који спроводи Институт за рачунарске науке, вештачку интелигенцију и технологије (INSAIT) при Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“. Циљ програма је..

објављено 30.1.25. 08.30

Свиштов обележава 169 година од оснивања првог бугарског читалишта

У подунавском граду Свиштову данас ће бити обележено 169 година од оснивања првог бугарског народног читалишта. Свечаност ће се одржати испред спомен-плоче Димитру Начовичу, где ће бити положено цвеће. Читалиште у Свиштову основано је 30. јануара..

објављено 30.1.25. 07.35