Божићно-новогодишња обраћања нацији шефова држава у свету представљају традицију која траје више од 8 деценија, а покренуо ју је 1932. године британски краљ Џорџ Пети. Краљица Елизабета Друга је своје прво божићно обраћање, које је емитовано на радију, упутила 1952. а 1957. је њено обраћање већ емитовано и на телевизији. Код нас идеја о новогодишњем обраћању нацији датира још из времена првог бугарског монарха после ослобођења од османске владавине (1878), кнеза Александра I Батенберга. Он је сматрао да ће на тај начин празнику дати европски призвук. С тим у вези почело је издавање специјалног манифеста кнеза, који је читао гласник, а касније је штампан на посебном плакату.
Најдуже новогодишње поруке Бугарима упућивао је шеф државе Тодор Живков (од 1971. до 1989. године). И ако је у њима тон увек био позитиван, па чак и весео, поруке првог демократски изабраног председника Бугарске Жеља Желева су биле прилично песимистичне и испуњене тугом због преспоре транзиције.
Остала четири бугарска председника – Петар Стојанов, Георги Прванов, Росен Плевнелијев и Румен Радев такође остављају посебан траг у новогодишњем обраћању нацији, али оно увек садржи жеље за бољу нову годину.
„Сви шефови држава и људи задужени за њихове везе са јавношћу су имали на уму да се порука упућује у празничној ноћи и оно на шта се мора ставити акценат су у извесном смислу ствари везане за прошлост, али много више ствари које се тичу будућности. Били су свесни да се народу мора пружити нада у тренуцима када ситуација у свету није стабилна, када је политичка ситуација у земљи несигурна – каже новинар, писац и стручњак за протокол Марија Касимова-Моасе.
Касимова је навела обавезни елемент сваке поруке, без обзира на то да ли је она упућена пријатељима, колегама или је у питању порука на државном нивоу.
„Без обзира на њену природу, порука мора да буде искрена. Људи су довољно разочарани, доста им је лажи. Наша су чула већ изоштрена и лако препознамо ако неко покуша да сакрије и делић истине – каже Касимова. – Добро је да говор садржи примере и ситуације блиске људима. Једноставно, људи желе да осете да је оно што чују доживљено, да га могу замислити.“
Што се тиче новогодишњег обраћања председника Бугарске у последњим минутима 2022. године, Марија Касимова каже да кад би се она питала, нагласила би неколико ствари.
„Ове године не може а да не буде поменут рат у Украјини, јер, сматрам да је нажалост то догађај године. Не може а да не буду поменути подела у бугарском друштву и излазак из Ковид кризе, чије ћемо последице и у будуће осећати. Везано за будућност – у поруци од скоро три странице њој би требало посветити више пажње. Добро би било да у Нову годину закорачимо са више оптимизма и наде, која код нас, па и у целом свету, тако недостаје. Можда је најснажније оружје које људи могу против себе употребити управо одсуство наде.“
Превела: Албена Џерманова
Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је..