Једне хладне децембарске вечери већ давне 1896. године, у салону софијског хотела „Македонија“ публика је утихнула. Управо је завршена хипнотичка сеанса проф. Мелинсона који се представља као "професор физике." Тајанствени странац је у Софију стигао у октобру исте године, а серија спиритуалних и хипнотичких сеанси које организује била је међу најзанимљивијим догађајима у то време. Али је тог 8. децембра мистериозни професор по први пут показао право чудо – покретну фотографију. Публика је занемела.
"Након тога је проф. Мелинсон приредио још једну представу са кинематографом – 10-11. децембра у хотелу "Блгарија", преко пута царске палате. О томе је писала и локална штампа. Био сам убеђен да је прва филмска пројекција у Бугарској одржана у Русеу 1897. године, све до проналаска ових текстова у штампи. Испоставило се да је неколико месеци пре тога Софија прва била "обасјана" светлошћу кинематографа," тврди историчар уметности др Петар Крџилов који је са др Ирином Китовом и Зорницом Крстевом аутор недавно објављеног "Летописа немог филма у Софији (1896-1933)" који укључује занимљиве текстове и више од 700 фотографија, факсимила и цртежа који илуструју зачетак бугарске кинематографије.

"Децембра 1896. године у Бугарској је приказан филм који је снимљен у земљи – на пристаништу Варна. Поред тога што је први филм снимљен у Бугарској, ово је и прво остварење снимљено на Балканском полуостру уопште. Снимљен је током летњих месеци или најкасније почетком јесени 1896. године да би могли да га публици представе почетком децембра исте године у Софији," закључује Петар Крџилов.

Почетком 20. века у Бугарску су стигли и први велики покретни биоскопи који су личили на данашње циркусе. Подизали су се огромни шатори који су представљали сложене дрвене конструкције. У то време је биоскоп био као савремена телевизија – главни део програма чиниле су документарне хронике светских догађаја, као Руско-јапански рат из 1904-1905. године, на пример.

"Власници првих стационарних биоскопа код нас одлучили су да сами снимају филмове и не рачунају само на странце који долазе, снимају кратке хронике и одлазе," прича Петар Крџилов. Тако су 1908-1909. године у Бугарској снимљене прве хронике да бисмо 1914. године дошли до прекретнице у бугарској кинематографији:

"Уочи Првог светског рата су се чланови руководства Модерног театра у Софији окупили и одлучили су да сниме први бугарски играни филм "Блгаран је галантан". Главну улогу у комедији тумачи Васил Гендов – тада млад глумац у чијој је режији касније снимљено још 10 играних филмова. Тиме су положени темељи бугарске кинематографије, а Гендов и његова супруга Жана Гендова постају звезде бугарског немог филма," рекао је на крају нашег разговора Петар Крџилов.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: приватна архива Петра Крџилова
Већ далеке 1985. г, у Великом Трнову је премијерно на тврђави Царевец одржан мултимедијални спектакл „Звук и светлост“. Повод је био обележавање 800. годишњице устанка Петра и Асена, који је довео до обнављања бугарске државности након двовековне..
Дана 15. новембра 1910. године, са импровизованог аеродрома у близини Софије, руски пилот Борис Маслеников подигао је у ваздух авион "Фарман". Наредних дана извршено је још неколико демонстрационих летова, у једном од којих су учествовали и представници..
"За мене је период од ослобођења од османске владавине до 1944. године изузетно важан и вредан, јер сматрам да је Бугарска у то време била на правом путу у свом развоју. Било је много личности са изузетним врлинама и вредностима, које нам данас..