Рилска језера и Белоградчишке стене, Мусала и Калиакра, Мелник и пећина Проходна са својим „Божјим очима“... Лепоте Бугарске, пред којима дрхтимо од дивљења и које показујемо сваком нашем госту из иностранства, како би их запамтио и заволео нашу земљу, су небројене. Иако је мала по површини, наша земља у себи је скрила толико невероватних места да чак ни ми, Бугари, многа од њих никад нисмо упознали. Из тог разлога, Радио Бугарска је данас угостила Љубомира Ангелова из издавачке куће „Блгари“, који због природе посла, али и због страсти према путовањима, много путује широм наше државе. Са њим ћемо вас провести кроз делове Бугарске које туристи још нису истражили, а који су, упркос томе што нису толико популарни, веома импресивни и вреди их видети и доживети. 

Прво идемо до северозападне Бугарске, у Врачанску област, до пећине у близини села Ботуња, познате као „Велика ниша“. 

„Удаљеност није велика, а после десет минута пењања стижете до пећине, одакле се пружа предиван поглед на кањон реке Ботуње“, каже Љубомир Ангелов. Оно што ће вас у унутрашњости пећине оборити с ногу је прелепо дрво које се устремило ка светлости кроз отвор у каменој куполи. Изнад, на врху пећине, налазе се и остаци античке тврђаве.

Сада предлажемо да се упутимо ка још једном природном феномену – пећини Божји мост.

„Божји мост такође се налази у Врачанској области, у близини села Лиљаче и Чирен. Занимљиво је да је ова пећина веома лепа, али не баш посећена, што је, у неку руку, можда и добро, јер када стигнете до ње нема гомиле туриста који би вам сметали док се дивите овој лепоти. То је пећина Проходна. У близини се налазе остаци античке тврђаве која је очигледно рестаурирана, али нема табеле са објашњењем“, каже Љубомир.

Према његовим речима, пут до тамо је релативно добар. Само на последња 1-2 км наилази се на макадамски пут. Тамо можете оставити ауто и до ње стићи пешке, лаганом и пријатном шетњом.

А сада се селимо у Родопе и живописно село Равногор, које се налази на надморској висини од 1350 м.

„Село се налази на заравни, окружено је планинама, са којих се пружа прелеп поглед. Најпосећенија знаменитост можда су Бекови скали (Бекове стене), одакле се пружа поглед на језеро Вача и врхове Западних Родопа. Био сам тамо неколико пута, али у сећање ми се највише урезала зимска шетња у јануару 2022.“ присећа се Љубомир. „Отишао сам тамо са пријатељима после једне мећаве. Место је лако доступно, налази се на сат и по хода од Равногора. Али ова мећава нас је зауставила. Одлучили смо да се вратимо, а сутрадан је било бајковито – са новофрмираним снежним покривачем висине 20-30 цм, сунчано. Било је сјајно!“

Овде постоји неколико рута које се користе за такмичења у планинском трчању и све су веома лепе. У близини се налазе врхови Света Недеља и Црвена стена са којих се пружа прекрасан поглед. Задовољство је шетати планинама, а, као и свуда у Родопима, мештани су веома гостољубиви, наглашава наш саговорник.

А сада идемо ка месту које је од Крџалија удаљено око 5-6 км. Ту, на обали језера Студен Кладенец, налази се тврђава „Моњак” из ХІI-ХІII века у којој је некада био смештен војни гарнизон.

„Одавде се пружа фантастичан поглед на језеро Студен Кладенец, на Карџали, на село Лисиците и мост од ужета (најдужи у Бугарској). Сјајно место! Хтели смо да видимо залазак сунца. Били смо у околини. У последњем тренутку смо оставили ауто. Одатле нам је требало можда неких сат времена да стигнемо до узвишења, до тврђаве. Растрчали смо се да стигнемо поставити стативе, да нађемо место са кога да сликамо, али вредело је“, наглашава наш саговорник.

Данашњу шетњу завршавамо испред воденог пространства четвртог по величини језера у Бугарској – Огоста, које се налази у близини Монтане. Подручје се добро одржава, изграђено је много рекреативних зона са сеницама и клупама, каже Љубомир Ангелов:

„Враћао сам се из Белоградчика. У послеподневним часовима је наишла једна јака олуја и назирао се величанствен залазак сунца. Одмах сам одлучио да свратим до језера. То ми је био први пут да идем тамо. Сведочио сам једном веома лепом заласку сунца.“

Ово је био само један део мање познатих лепота Бугарске, кроз које смо одлучили да вас проведемо на почетку 2023. године.

„Надам се да ће људи успети да обиђу што више места у Бугарској. Заправо, где год да оду, поред себе треба да имају некога са ким могу да поделе ове тренутке“, пожелео је Љубомир Ангелов на крају нашег сусрета.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: лична архива