Прва организација Чеха и Словака у Бугарској има историју дугу 130 година. Према историјским подацима, 80-их година XIXвека у Софији је већ било око 100 Чеха. Али у то време они још нису имали своју организацију, а њихова окупљања су одржавана у пивари браће Прошек. Чеси и Словаци активно учествују у софијском клубу „Славјанска беседа”, који је основан крајем века. А у новембру 1892. године заједница оснива своје читалачко-забавно удружење „Чех“. Почели су да набављају чешке часописе и књиге, оснивају се музички, драмски и певачки клубови, а разматра се и потреба отварања чешке школе у ​​Софији.

Подела Чехословачке на две одвојене земље 1993. године није поделила земљачку заједницу у Бугарској. Удружење наставља да ради као заједнички чехословачки клуб. Савремени наследник удружења „Чех” је чехословачки клуб „Т.Г. Масарик“. Данас броји 209 чланова, од којих су већина потомци Чеха и Словака који су се населили у Бугарској. То су људи различитих професија, али сви су високообразовани и уживају ауторитет у нашем друштву.

• „Бугарски Чеси“ донели европски дух и стил у ослобођену Бугарску

Поводом 130. годишњице оснивања организације Чеха и Словака у Бугарској, крајем прошле године уприличена је документарна изложба која прати значајне догађаје из историје овог клуба. Изложба је организована уз подршку Министарства спољних послова Чешке, а њен домаћин је био Институт за етнологију и фолклористику са етнографским музејом при Бугарској академији наука.

„Чехословачки клуб практично је један од најстаријих клубова Чеха и Словака који су расути по свету“ – каже његов председник, инж. Емил Тодоров.

„Први Чеси и Словаци у Бугарску стижу у XIX веку, јер је младој земљи након ослобођења био потребан квалификован кадар школован на елитним европским универзитетима. Вођени словенским осећањем, које је у то време било веома снажно развијено, у Бугарску долазе многи научници, инжењери, индустријалци, земљорадници. Они у нашој земљи оснивају бројну колонију. Јавила се потреба да се удруже, да одржавају своје културне навике, традицију. Тим поводом, године 1892. десет људи оснива организацију „Чех”. Тада се окупља група водећих личности и доноси одлуку о неопходности постојања седишта. У ту сврху свако донира новчана средства у складу са својим могућностима. Купљена је зграда и 1925. године, након реконструкције, отворен је тадашњи „Народни дом”. 

Зграда је дело аустријског архитекте, до данас је сачувала свој аутентичан изглед, а обновљен је само трећи спрат, јер је тешко оштећен током бомбардовања Софије. На првом спрату је отворен ресторан, а на другом спрату се тренутно налази биоскоп. Тамо је до 1948. године била смештена и школа. Постојао је позоришни и певачки клуб. А занимљива је чињеница да је овде настало треће најстарије позориште лутака на свету, после оних у Чикагу и Београду. Године 1943. у Чешком дому своју завесу је подигло прво луткарско позориште у Софији.

• Градитељ града Антонин Колар

Зграда Чешког дома у главном граду Бугарске, коју је Софијанцима позната као место са лепим рестораном и разноврсним чешким пивом, постала је инспирација за једну младу Бугарку која се недавно вратила из иностранства. Божана Кацарова буквално је до непрепознатљивости трансформисала запуштену салу за прославе у Чехословачком дому у Софији:

„Идеја о Чешком клубу у мени се родила прошле године – управо сам се вратила из САД и овде је све било залеђено и непријатно.“ прича нам Божана. „Тада сам видела да се издаје сала на трећем спрату ове зграде у улици „Кракра”. Знала сам да Софији недостаје место за интересни клуб који не би био само ресторан или бар, већ место где би људи могли да се окупљају, размењују заједничка размишљања, упознају нове људе, али у окружењу које вам ствара осећај да се не налазите у држави у којој влада сивило. У знак поштовања према Чешком клубу који нам је дао салу, одлучили смо да задржимо њен стари назив „Клубовна“. Променили смо само ентеријер, али име је остало исто. Мислим да нисам погрешила јер се „клубовна” римује са „љубавна” и то ми се јако допада. Сада, у време празника, имали смо много резервација за приватна и корпоративна окупљања. Осим тога, покрећемо и клуб за обуку диџејева. Биће организовани и курсеви кувања, које ћу водити заједно са једним висококвалификованим мајстором посластичарем. Наравно, људи могу овде да дођу сваки дан, да виде шта смо припремили, да попију пиће и да се заврте у нашој клупској атмосфери.”

Превод: Свјетлана Шатрић