Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Бугари у Словачкој су мала, али сложна заједница

Наша срца куцају у ритму Бугарске, каже Деница Секуличка.

4
Деница Секуличка
Фотографија: Красимир Мартинов

Велики део свог живота је Деница Секуличка, председница Бугарског културног савеза у Братислави и уредница бугарског часописа „Сънародник“ /у преводу на српском „Сународник”/ посветила промовисању бугарске културе у свету и очувању нашег националног идентитета у Словачкој.

„Организација постоји већ скоро 70 година, а за њеног председника изабрана сам пре 6 година – каже Деница. – Иако ни сам новинар, по занимању сам машински инжењер, као председник Савеза прихватила сам да будем и уредник часописа „Сънародник“.  Радимо све добровољно – за бугарску заједницу, за Бугарску и очување бугарског. На нашу срећу у Словачкој постоји програм финансирања мањина. А пошто ми Бугари имамо званични статус мањине, словачка држава нам додељује буџет којим успевамо да се издржавамо и издајемо часопис“.

Часопис је двојезични – на бугарском и словачком језику. Деница Секуличка је чврсто решена да промовише историју и културу своје домовине међу Словацима.

„Студентима Бугаристике наш часопис помаже у савладавању бугарског језика и бољем упознавању наше земље – наводи Деница. – Он је од велике користи и деци која похађају бугарску школу у Словачкој, која је једна од три државне школе Бугарске у Европи. Часопис садржи занимљиве информације о нашој традицији, о нашим обичајима, а поред тога преко њега показујемо да је бугарска заједница у Словачкој мала, али сложна.“

Часопис „Сънародник“ доноси информације о културним активностима бугарске заједнице у Словачкој, о раду бугарске школе и амбасади Бугарске у Братислави, о важним политичким догађајима на територији Словачке везаним за Бугарску и Бугаре. Да би часопис привукао што ширу публику, он има своју дигиталну верзију на веб сајту Бугарског културног савеза bulgariansinslovakia.org, са ког сазнајемо да су први Бугари у Словачку стигли 1902. године. То су били вредни повртари који су тамо одлазили као сезонски радници. Али постепено су многи одлучили да се тамо доселе и њихове породице из Бугарске и да се трајно настане у данашњој Словачкој. Око 1910. године је основано и прво Бугарско удружење повртара. Његов задатак је био да подиже дух Бугара и да помаже очувању матерњег језика и културе. Тиме се данас бави Бугарска културна заједница под председништвом Денице Секуличке.

„У 2021. години у Словачкој је одржан попис становништва и први пут је у упитницима постојала рубрика са могућим одговором „Бугарска самосвест“, а не као раније – „Бугарско држављанство“. То је за нас велики плус, с обзиром да има много Бугара друге и треће генерације који имају словачко држављанство. Према званичним подацима, бугарских држављана је 1.406, а још 450 људи одговорило је да има бугарску самосвест. Наша заједница у Словачкој није велика, али смо сложни и један другога подржавамо“ – каже Деница.

Бугарски културни савез у Братислави организује позоришне представе, концерте, радионице и др. догађаје током целе године.

„Иако сам одрасла у Словачкој, јер су се моји родитељи тамо настанили када сам имала свега 7 година, ја сам Бугарка  – рекла је поносно Деница. – Моје срце куца у бугарском ритму који је много бржи од ритма света у коме живимо. Зато сам и прихватила да будем председник Савеза и уредник часописа, јер желим да покажем свету оно што Бугарска има да покаже. Наша земља има богату културу, историју и традицију и треба их показивати и промовисати. То је у ствари и моја мисија."

Деница Секуличка је свој дом саградила у Аустрији, „у суседном селу“, како воли да каже, јер живи у близини словачко-аустријске границе. Њен супруг ради у Бечу и такође је Бугарин. Упознали су се у локалу којим је Деница газдовала у центру Братиславе, који је пуних 9 година  окупљао Бугаре. Деница има двоје деце (од 5 и 1 г). И мада њена породица живи ван граница Бугарске, Деница каже да она и њен муж често мисле на Бугарску и додаје: „Нешто нас вуче према домовини. Верујем да ћемо се једног дана вратити!“.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БНР, facebook.com/dsekoulitchka



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Улица на Цетињу добила име по Ивану Вазову

Потпредседница земље Илијана Јотова, министар културе Маријан Бачев и градоначелник историјске престонице Црне Горе Цетиња Никола Ђурашковић свечано су именовали улицу у овом граду по бугарском књижевнику Ивану Вазову. Историја народа на Балкану је..

објављено 7.5.25. 13.24
Виктор Кузманов

Од Родопа до глобалне сцене – село Левочево као центар дигиталних номада

Дигитално номадство постаје феномен који је на путу да скроз промени нашу представу о раду и начину живота. У том смислу наша земља нуди палету лепих и мирних локација за рад на даљину. Једно од њих је сликовито село Левочево. Овде, усред дивље..

објављено 4.5.25. 12.45

Пут до здравља – кампања „Крећи се и победи“ почиње походом до планинарског дома „Божур“

Десетине ентузијаста и љубитеља природе ће пролећним походом до планинарског дома „Божур“ отворити 44. издање кампање „Крећи се и победи“. Прва пешачка тура ће се одржати 3. маја, с тачком полазишта Владишки мост у Великом Трнову . Рута је лагана и..

објављено 3.5.25. 10.35