Део бугарске престонице у коме се у непосредном суседству налазе православни храм, католичка црква, синагога и џамија познат је под називом „четвороугао толеранције.“ А ових дана је на свега неколико метара од њих Дом филма као својеврсна богомоља отворио своја врата за Филмски фестивал Софија МЕНАР како би нам кроз седму уметност представио судбине различитих народа и људи.

Већ 15 година Удружење „Позор“ упознаје бугарску публику са најбољим играним, документарним и кратким филмовима земаља Блиског истока, централне Азије и северне Африке. Свој пројекат назвали су „Sofia MENAR ( Middle East & Nort African Region Film Festival).

• 15. издање филмског фестивала Sofia MENAR у фокус ставља иранску кинематографију

Шта је инспирисало организаторе Ангела Хаџијског и Здравка Григорова да фокус пројекта буде управо тај део света и да нас упознају са уметношћу далеких народа?

Ангел Хаџијски је дипломирани оријенталиста, арабиста, а Здравко Григоров је специјализовао историју филма. Спојили су их заједнички професионални интереси и љубав према путовањима, а из тога се родила идеја о Фестивалу Софија МЕНАР који је нас повео на путовање у далеке светове, вере и обичаје. Али то далеко није све:

„Фестивал Софија МЕНАР је, по први пут у својој историји, отворен пројекцијом бугарског филма, каже Здравко Григоров. „Изузетно смо захвални редитељки Катерини Борисовој што нам је указала поверење да њеним остварењем „Дух Шехерезаде“ отворимо овогодишње издање. Највећа радост за нас била је вест да су карте распродате недељу дана унапред, што говори о интересовању за фестивал и бугарски филм. Неки од глумаца који учествују у филму „Дух Шехерезаде“ били су међу гостима фестивала. Атмосфера је била празнична и топла“

Филм прати причу о уметницима са Блиског истока који живе и раде у Бугарској. На почетку је Бугарска за њих била земља у којој су потражили спас, али су временом пронашли заједничке тачке и сличности у култури, традицији, кухињи, музици и заволели су је. Данас је доживљавају као другу домовину, а њихове приче су као Шехерезадине приче, с тим што су главни ликови у њима људи с Истока који „на балкански начин“ стварају реге музику са арапским мотивима или изводе бугарску традиционалну музику на источним инструментима.

Директно у срце гледалаца дира бугарска народна песма „Катерино моме“ коју су Саад Аладин и Амџад Џад извели уз пратњу инструмената карактеристичних за њихове земље.

У средишту фестивала ове године је ирански филм.

„Вођени недавним дешавањима у Ирану, фокус овогодишњег издања је на редитељкама из Ирана,“ каже Здравко Григоров и наставља: „Биће приказана четири филма иранских режисерки.“

Није случајно што је фестивал отворен пројекцијом филма „Дух Шехерезаде“. Главна идеја филма је разбијање стереотипа и свих осталих предрасуда које смо дозволили да се током година из историјских, политичких или других разлога формирају.

Да ли је уметност најпречи пут да упознамо друге народе?, питали смо песника арабисту др Азиза Назмија Шакира који је такође учествовао у филму:

„Немогуће је да не буде најпречи пут јер уметност представља својеврсни филтер, дакле, не може свако да прође преко овог моста, независно од тога колико је он широк. С друге стране моста имамо музику, књижевност, имамо традиционална јела. Замислите како би Софија изгледала без донерџија, без места на којима се продају фалафел и друга арапска јела, то би променило изглед града. Осим тога, када поменемо арапску културу, прво што нам падне на памет је арапска кухиња. А колико би боље било да прочитамо књигу или погледамо филм арапског аутора,“ рекао је на крају нашег разговора Азис Шакир.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Софија МЕНАР фест