Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Хроника балканских догађаја

Почиње изградња електране на природни гас у Александруполису


Грчки премијер Киријакос Мицотакис је представио владин програм развоја источне Македоније и Тракије до 2030. године. План обухвата преко 360 пројеката са буџетом од 6,8 милијарди евра. Премијер је рекао да је финансирање ових пројеката обезбеђено. „Александруполис игра кључну улогу у геополитичком и енергетском плану развоја региона“, рекао је Мицотакис у свом обраћању на званичној церемонији почетка радова на изградњи електране на природни гас у Александруполису.

Електрану ће заједнички градити Јавна електроенергетска корпорација DEH – 51%, DEPA Commercial – 29% и Copelouzos Group – 20%. Она ће имати инсталисану снагу од 840 МW, а изградња ће коштати 400 милиона евра. Биће отворено 800 нових радних места. Планира се да изградња буде завршена за 32 месеца, преноси БТА.

ЕУ донира 600 милиона евра за брзу пругу Београд-Ниш


У фебруару ће бити потписан споразум са ЕУ о донацији вредној 600 милиона евра за изградњу брзе пруге од Београда до Ниша, саопштио је потпредседник владе и министар финансија Србије Синиша Мали. „Возови ће ићи брзо не само ка северу, већ и ка југу. Ми већ данас имамо брзу пругу од Београда до Новог Сада, а за две године биће готов део од Новог Сада до мађарске границе”, навео је Мали. Министар је још рекао да Србија тренутно гради десет ауто-путева и подвукао да се то дешава у тренутку када су услови на светском тржишту капитала све тежи, јер новац постаје скупљи и камате веће, али се Србија за сада сналази и успела је да обезбеди аранжмане који су далеко повољнији, као што је кредитни аранжман са УАЕ и споразум са ММФ, пише лист „Новости”.

Стево Пендаровски: Западни Балкан је слаба тачка у безбедносној архитектури Европе


Председник Северне Македоније Стево Пендаровски је на панел дискусији у оквиру Светског економског форума у ​​Давосу рекао да на Западном Балкану постоје две рањиве тачке у европској безбедносној архитектури – Република Српска у Босни и Херцеговини и северни део Косова и да су оне такве већ годинама, а не само од почетка рата у Украјини. „Путинов режим покушава да испровоцира тамошње људе и угрози интегритет ове две земље“, казао је Пендаровски. По његовим речима, уколико Русија покуша да скрене пажњу Запада са Украјине, регион Западног Балкана је подложнији тако нечему него, на пример, Балтик или друге земље ЕУ и НАТО, јер су критичне тачке замрзнутих сукоба ван евроатлантских структура, преноси МИА.

Радни век НЕ „Кршко“ у Словенији продужен за још 20 година


Словеначка влада је издала еколошку сагласност да се радни век једине у тој земљи нуклеарне електране „Кршко“ продужи до 2043, пише сајт sloveniatimes.com. Процена утицаја на животну средину за продужење рада електране извршена је након завршеног ремонта и технолошке надоградње 2022. године. У фокусу процене било је побољшање безбедности, смањене вероватноће од еколошких удеса и земљотреса, отпорност од утицаја климатских промена и других спољних фактора. Утврђено је да нема безбедносних ризика за продужетак радног века електране, са 40 на 60 година

Електрана, која је пуштена у рад 1983. године, се налази на граници са Хрватском, а у сувласништву је Словеначке државне електропривредне компаније и хрватске Националне електроенергетске компаније.  

Румунија привремено обуставља извоз антибиотика и антипиретика


Након добијања сагласности Европске комисије Румунија привремено обуставља извоз неких антибиотика. Мера ступа на снагу на период од три месеца, саопштило је Министарство здравства у Букурешту. Мера се односи и на антипиретике ибупрофен и парацетамол. Власти прецизирају да су тај корак предузеле да би се задовољиле потребе румунских пацијената у контексту тренутне здравствене кризе, јавља Digi24.ro.

Саставио: Иво Иванов

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: DIMITRIS PAPAMITSOS/EUROKINISSI, mfin.gov.rs, ЕПА/БГНЕС, nek.si, formarefarma.ro

Више из ове категориjе

Наталија Киселова изабрана за председника Парламента

Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..

објављено 6.12.24. 13.35

Ни десети покушај избора председника парламента није уродио плодом

Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..

објављено 5.12.24. 13.48

И девети покушај избора председника парламента неуспешан

Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са радом. Предложена су четири кандидата – Атанас Атанасов из коалиције „Настављамо промену –..

објављено 4.12.24. 16.44