Данас у Бугарској свој празник обележавају сви специјалисти који помажу да на свет долазе нови животи. Свако од нас дугује поштовање и захвалност бабицама, гинеколозима, неонатолозима и свим медицинским радницима који раде на одељењима неонатологије. Бабин дан, како још зову овај празник, први пут је обележен 1951. године када је указом Народног собрања 21. јануар, према Јулијанском календару, проглашен Даном примаља.

                                                                     Традиција

Прослава почиње рано ујутру извођењем свечаних ритуала на свим одељенима за акушерство и гинекологију болница и клиника широм земље.

„Срећа коју доноси ово занимање може бити слана и слатка, човек сам бира који ће укус доминирати, јер се тренуци среће, туге и бола стално смењују. Али ми се одлучујемо за срећне тренутке и тиме их подстичемо да се множе,“ каже бабица Надежда Стаменова из Софијске болнице „Надежда“ за Радио Софију – БНР. Колеге је описују као посвећеног специјалисту и сјајног професионалца који непрестано трага за новим, савременијим приступима у помоћи будућим мамама и новорођенчади. И сама каже да је њена професија посебна и јединствена: „Не мислим само на медицинску негу породиља и беба, већ и на то да присуствујеш рађању новог живота, сведочиш срећи људи, то чини нашу професију другачијом од осталих.“

Често долазе жене које живе на другом крају света, али се враћају да своју децу роде у Бугарској. „Ово је за нас велико признање и велик подстицај у даљем раду, јер ма колико били скептични према квалитету здравствених услуга у земљи, брига о трудницама, породиљама и бебама у Бугарској је на високом нивоу у већини одељења неонатологије,“ додаје Надежда Стаменова.

Бабин дан прославља и др Емил Абаџијев, шеф одељења за акушерство и гинекологију Вишепрофилне болнице у Трговишту. Као специјалиста који је 30 година свог живота посветио овој професији, др Абаџијев каже да је најважнија ствар у његовом послу видети како жена доживљава чињеницу да је постала мајка.

„Моји родитељи су лекари – отац ми је гинеколог-акушер, а мајка је дуге године била на челу одељења неонатологије, након чега је преузела педијатрију у болници у Трговишту. Кад мало боље размислим, ја нисам имао други живот осим овог међу лудима који се баве овом професијом.“

О себи др Емил Абаџијев каже да је човек који проводи мало времена са породицом јер му посао окупира већи део дана. Његово најдуже одсуство с посла траје два дана – викендом обично путују по земљи. Срећан је што га супруга подржава и брине о породици:

„Жене су заиста чувари породице. Оне је формирају и организују на начин којим доприносе да се њени чланови осећају комфорно. Срећан сам што имам такву жену. А што се тиче тога одакле црпим снагу и енергију – одувек сам мислио како постоје ствари које једноставно мораш обавити и гунђањима типа „колико сам само уморан“ није место у нашој професији. Понекад се ради о драгоценим минутима и не можеш себи приуштити да будеш уморан, мораш реаговати адекватно у одређеној ситуацији. Добио сам многе могућности да болницу у Трговишту заменим неком престижнијом у већем граду, али не мислим да ће ми то бити од користи, а и имам дуг према својим суграђанима и родном граду,“ рекао је др Абаџијев.

Текст: Гергана Манчева

Извор: интервју Ивелине Иванове, Радио Шумен – БНР

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС, БНР,  лична архива, Pixabay