Асоцијација воћара у Бугарској на прагу је још једне године пуне изазова у сектору пољопривреде. Проблеми, међутим, нису толико повезани са неуобичајено топлом климом, нити са недостатком воде за наводњавање, колико са потешкоћама везаним за проналажење тржишта и радне снаге. Све већи трошкови и све мањи приходи наводе произвођаче да одустају од нових инвестиција и развоја обрадивих површина.
„Све кризе које смо до сада преживели, укључујући и војну, одражавају се на произвођаче воћа“, објашњава Живка Грозева, члан Управног одбора Асоцијације воћара Бугарске. Може се рећи да је криза у нашој земљи почела 2020. године са појавом пандемије, када смо били сведоци готово потпуне блокаде тржишта. Након завршетка пандемије уследио је рат у Украјини и инфлација. Цену воћа у нашој земљи не диктирају произвођачи, већ увозници. У последњих годину и по дана дошло је до значајног смањења производње. Има све више воћњака који су напуштени или оглашени за продају.“
Упркос томе што су од државе након пандемије добили помоћ која је одиграла важну улогу за опстанак пољопривредних произвођача, утицај на овај сектор има и недостатак политичке стабилности и предвидљивости.
„Недостаје систематичност и доследност у раду, одлукама и Стратешком плану развоја пољопривреде и руралних подручја за период 2023-2027, на чему је досада радило неколико влада. Недостаје и комуникација са Министарством пољопривреде“, наводи Живка Георгиева.
Асоцијација инсистира на томе да се одржи састанак са министром како би се разговарало о бројним питањима од интереса за произвођаче, укључујући и она која се односе на коначну верзију стратешког плана развоја овог сектора.
„У овом плану има одређених ствари које не би требало да и даље постоје у оваквом облику“, категорична је Грозева. „Једна од њих су тзв еко-шеме. Оне су добровољне и сваки пољопривредник може преузети обавезе у оквиру њих. Ако их испуни, има право да добије помоћ по дунуму обрадиве површине. Међутим, оне су прописане на такав начин да произвођаче излажу додатним трошковима који не могу бити покривени средствима из помоћи по дунуму. Други проблем се односи на помоћ за воћњаке који још нису почели да дају род. За њих ће се добијати око 90 лева по дунуму. Ово је добра идеја, али с друге стране, културе које су традиционалне за нашу земљу, као што су шљиве и десертно грожђе, у посебној су групи помоћи у којој је стопа нижа од оне за трешње, јабуке, брескве и кајсије, која такође износи око 90 лева.“
Живка Грозева се нада да ће представници Министарства разумети да Асоцијација воћара у Бугарској не ради у сопственом интересу, већ да осигуравају везу између пољопривредних произвођача и руководства ове институције. Циљ Асоцијације није да ствара, већ да на најбржи могући начин спречи или превазиђе проблеме који настају између њих.
Саставио: Јоан Колев
Извор: интервју Зорнице Семерджијеве, БНР – Стара Загора
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: архива, dfz.bg, БГНЕС
У Аустралији живи скоро 6.000 Бугара, од којих је највећи број настањен у Мелбурну. Манчо Манев, заменик председника изборне комисије у овом граду, каже да је изборни дан протекао без икаквих потешкоћа. „Људи долазе насмејани, решени да искористе своје..
На прагу шестих ванредних парламентарних избора у мање од три године, умор грађана Бугарске од политичке неизвесности постао је очигледан. На политичкој сцени приметна је истоветна апатија, коју потврђује готово неупадљива предизборна кампања...
Особе са моторним сметњама и оштећењем вида у Бугарској се суочавају са многим потешкоћама у свом животу. Али осим чисто физичких препрека, постоје и препреке везане за приступ информацијама и административним услугама. Чак и на дан избора, када су..
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра,..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе..