Трошкови бугарских домаћинстава су драстично порасли. За само годину дана је износ потребан за издржавање трочлане породице порастао за скоро 185 евра, а потребни нето месечни приход достигао је 1.215 евра. Трошкови живота једночлане породице поскупели су за 101 евро у односу на 2021. годину. Дакле, треба зарадити најмање 675 евра месечно да би покрио трошкове становања, образовања, здравствених услуга, гардеробе, транспорта, забаве и рекреације. То су показали резултати анализе потрошачких цена и плате за четврти квартал 2022. године, коју је урадио Институт за социјална и синдикална истраживања Конфедерације независних синдиката Бугарске (КНСБ). Подаци показују да због све веће инфлације, што је утицало и на поскупљење основних животних намирница, дохоци запослених у свим секторима заостају, али најзабрињавајуће је заостајање раста минималне месечне зараде, која је од 1. јануара 2023. постала  390 евра, што осуђује на стотине породица на сиромаштво и заосталост, закључују стручњаци КНСБ.

„Наводи да су код нас плате мале јер су нам и цене ниже далеко су од истине. Јер људи који раде за минималну плату купују поризводе из минималне потрошачке корпе, а управо код њих је раст цена најосетнији,“ каже Љубослав Костов, директор Института при КНСБ и наставља:

„Тако, рецимо, јаја код нас су поскупела у просеку за 65% у односу на 30% у ЕУ. Цене сирева порасле су за 38% у поређењу са европским просеком од 26%. Дакле, цене свих основних животних намирница у Бугарској порасле су два и више пута него у осталим земљама ЕУ. Ми имамо највиши тренд поскупљења, што подразумева продубљивање тренда раста неједнакости.“

Истраживање КНСБ о реалној куповној моћи становништва показује да сви сектори у Бугарској убрзано осиромашују, али је у јавном сектору пад куповне моћи највећи.

Председник КНСБ Пламен Димитров као главни недостатак види немогућност усвајања државног буџета за 2023. годину. „Свесни смо тренутне политичке стварности у земљи, али после избора треба што пре израдити и усвојити нови буџет и да се ради на повећању дохотка,“ рекао је Димитров за Радио Бугарску:

„Скоро 40% инфлаторног раста код нас долази из два правца: спекулативно повећање цена основних намирница и услуга, које бугарски надлежни органи не контролишу и покушај бугарских произвођача да у тржишну цену урачунају ценовне нивое енергената и све остале повећане трошкове пословања. Свему томе је додата и спекулација, тј. потрошач 100% надокнађује произвођачку цену у односу на остале факторе и управо то покреће раст од 26 и више процената код основних намирница, што је без преседана. Нема другог таквог поскупљења у земљи чланици ЕУ где су приходи неколико пута већи него у Бугарској. Парадоскално је да су нам цене исте или скоро идентичне са европским ценама, а наши дохоци су 4 до 5 пута нижи у односу на њихове. Нема другог решења осим повећања доходака. Инфлација и осећај осиромашења међу запосленима у Бугарској је сувише интензиван. Људи губе стрпљење, очекују се масовни штрајкови,“ рекао је на крају нашег разговора председник Конфедерације независних синдиката Бугарске Пламен Димитров.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Pixabay, Pexels