Бугарин је творац робота за кућну употребу који ће помагати пацијентима након преживљеног можданог удара или несреће. Овај проналазак дело је инж. Петка Стоева, докторанта на одсеку за сајбер-физичке системе при Институту за информационе и комуникационе технологије Бугарске академије наука. Овај студент докторских студија оснивач је старт-ап компаније која за предмет делатности има креирање и генерисање високотехнолошких сајбер-физичких решења и производа који побољшавају квалитет живота људи. За свој врхунски изум овај млади научник недавно је освојио награду „Предузетник у науци“ коју додељује фондација „Карол Знање“.

Још као дете Петко Стоев је маштао да постане инжењер роботике, како би могао креирати производе који решавају проблеме различите природе. А идеја за развој роботизоване руке појавила се након што је његов блиски пријатељ преживео тешку несрећу након које су му биле потребне рехабилитационе процедуре.
Робот представља егзоскелет – уређај који се поставља пацијенту и помаже му да се опорави на основу покрета и рехабилитационих процедура. Роботизована рука изводи читав низ природних покрета руке, омогућавајући рехабилитацију на даљину. Које су предности новог бугарског сајбер-изума, сазнајемо од самог Петка Стоева са којим је разговарао Александар Рајчев из програма „Христо Ботев“ БНР:
„Најважнија иновација је да ће помоћу овог робота пацијенти и људи којима је потребна рехабилитација, било након можданог удара или након тешких несрећа са ломовима удова, моћи потпуно да се опораве у кућним условима или у условима који су за њих пријатни, онда када њима то одговара“, каже Стоев. „Ради се о рехабилитацији на сваком месту у свако време. Кад овај робот буде дат пацијенту на кућну употребу, лекари ће моћи аутономно, помоћу рачунара, да подешавају параметре управљачких програма и путем ове даљинске везе пацијенти ће моћи да се рехабилитују код куће.“

Такође, овај бугарски изум олакшаће и процес везан за стално праћење пацијента од стране медицинског лица. Систем ће бележити податке о обављеним процедурама и слати извештаје о напретку сваком пацијенту. И још једна предност – један лекар ће моћи да истовремено на даљину контролише пет или шест робота, уместо да мануално управља једним пацијентом, и моћи ће да их прати у реалном времену.
„Тако ће у јединици времена, уместо да лечи и рехабилитује једног пацијента, лекар моћи да рехабилитује више пацијената. Наш робот пружа решење за проблеме као што су ограничени капацитети болничких клиника, елиминише проблем са распоредом и са могућностима ординације“, каже инжењер Петко Стоев.
„Овај сајбер изум био је праћен анкетом која је проведена међу медицинским стручњацима у земљи, а преко 90% њих дало је позитивно мишљење да ће им ово олакшати рад и смањити ризик од појаве професионалних обољења код рехабилитатора“, рекао је Стоев. Млади проналазач додаје да је тренутно у току процес патентирања и сертификације изума. Већ је почело клиничко тестирање робота, а прошао је и процес валидације у лабораторији.
Више о овој теми:
Саставила: Венета Николова
Извор: интервју Александра Рајчева из програма „Христо Ботев“ БНР
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: karollknowledge.bg, re4life.eu
Налази из Варненске некрополе из бакарног доба, укључујући и најстарије обрађено злато на свету, изложени су у Општинском музеју у Букурешту, саопштио је Регионални историјски музеј у Варни, а пренела је БТА. Изложба " Путовање даље: Древни..
У 04:00 ч. по бугарском времену 26. октобра 2025. године, мораћемо да померимо казаљке на часовницима за један сат уназад. Спаваћемо сат времена дуже, али тиме се стрес за организам не елиминише, истичу научници. Смањење сати дневне светлости..
Хладне јесење вечери нам пружају прилику да уживамо у пријатној атмосфери софијских ресторана и пробамо нове укусе, инспирисане светским кулинарским трендовима. Водећа италијанска платформа за путовања топло препоручује да у јесен посетите..
У 04:00 ч. по бугарском времену 26. октобра 2025. године, мораћемо да померимо казаљке на часовницима за један сат уназад. Спаваћемо сат..
Налази из Варненске некрополе из бакарног доба, укључујући и најстарије обрађено злато на свету, изложени су у Општинском музеју у Букурешту, саопштио..