Пета прелазна влада коју именује председник Румен Радев почела је са радом. Она је именована након неуспелих покушаја 48. сазива Народног собрања да формира редовну владу.
На прагу петих у низу парламентарних избора последње две године код нас, социолошка агенција „Егзакта“ је објавила резултате свог истраживања о поверењу бирача у лидере парламентарних политичких снага које је спроведено међу 1.050 пунолетних грађана у 70 насељених места Бугарске. Они показују да је на дан 4. фебруара 2023. године проценат испитаника који не одобравају лидере већи од оног који их одобравају. Неповерење, умор и бес евидентни су и у одговорима грађана на питање у анкети БНР са каквим емоцијама испраћају 48. сазив Народног собрања:
"Са олакшањем, јер ништа нису постигли, само су се свађали и депримирали народ. Разочарана сам што морамо поново на изборе, који вероватно неће бити последњи".
Што се тиче прекрајања Изборног законика и немогућности формирања функционалне владе, јавно мњење је категорично:
"Они то раде, јер нико није задовољан својим резултатима. Након тога почињу борбе између појединих политичких снага, због чега и не могу да се уједине чак ни око заједничких приоритета за земљу".
Иако је у области спољне политике 48. сазив Народног собрања донео и неке индикативне одлуке, он ће се запамтити пре свега по одлуци о поновном увођењу гласања изборним листићем и осталим изменама Изборног законика, сматра политиколог Иво Инџов:
"Ово последње ће вероватно довести до благог повећања изборних резултата партије ГЕРБ и Покрета за права и слободе. Више гласова ће вероватно освојити и Бугарска социјалистичка партија, али повећаће се број неважећих листића и грешке у пребројавању гласова. Међутим, тешко да ће све то омогућити некој политичкој снази доминантну позицију у новом сазиву парламента. Победнику ће бити потребан коалициони партнер" – сматра политиколог.
Везано за предизборне преговоре које воде левичарске и десничарске политичке снаге, Инџов наводи:
"Покушаји уједињења левичарски оријентисаних снага завршиће се неуспехом, јер је политички живот ових малих партија и покрета одавно замрзнут и они не нуде јасне политичке алтернативе. У овој фази, Бугарска социјалистичка партија остаје главна снага у овом политичком спектру, шта год подразумевали под левичарском оријентацијом у нашој земљи".
Евентуална коалиција формације "Настављамо промене" и коалиције "Демократска Бугарска" има потенцијал да их претвори у прву политичку снагу након избора, наравно ако се не посвађају око изборних листи“, рекао је Иво Инџов.
Рат у Украјини, као и противречности у односима Бугарске са Северном Македонијом, не треба потцењивати као фактор који може утицати на резултате избора. Прикупљање потписа за референдум о "председничкој републици" и "очувању бугарског лева" такође има потенцијал да повећа резултате политичких снага које га организују. Ево шта је изјавио политиколог Прван Симеонов:
"Радикални или популистички тип гласања може се надати озбиљнијем резултату на овим изборима. Ако постоји радикална претња, можда ће бити више мудрости у главама мејнстрим странака. Ако рат ескалира, много вероватније је да се одабере варијанта да Бугарска има стабилнији тип управљања. Ако постоји било каква претња, она може имати отрежњујуће дејство“.
Сасвим је могуће да се и након избора 2. априла, чија ће организација и спровођење Бугарску коштати 87,7 милиона лева (око 44 милиона и 800 хиљада евра), не нађе излаз из политичког лавиринта. Међутим, да ли све зависи од излазности бирача и воље бугарских грађана да превазиђу свој гнев и неповерење у политичаре и остваре право гласа, предстоји да видимо.
Саставио: Јоан Колев
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Ани Петрова, БГНЕС
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..