Пчеле имају једну од најзначајнијих улога на планети, штавише – када не би било пчела, не би било ни људи. Оне су задужене за одржавање биљака и усева и без њих људи не би имали велик избор хране. Такође играју и важну улогу у очувању природе и биодиверзитета. Наша обавеза је да их заштитимо. Дакле, пчеле морамо неговати, гајити и умножавати, као и број пчелара.
Нажалост, интензивна индустријализација пољопривреде уништила је велик део цветних пашњака што је подстакло развој тзв. урбаног пчеларства.
„Природа је богат извор нектара, а пчеле користе тек 5% тог ресурса, све остало испарава или га киша спере и однесе. Питање је да ли има здравих и квалитетних пчела које ће покупити тај нектар!,“ каже дугогодишњи пчелар Георги Георгијев чији је пчелињак на периферији Софије:
„Нектар се не може видети голим оком, тешко је измерити количину излученог нектара, тако да пчелар на основу већ стеченог искуства треба да интуитивно процени када да дода наставке у кошнице. Пчеларска наука је веома специфична, захтева дубинска знања и вештине и не може се свако бавити пчеларством, каже Георги чија љубав према пчелама се родила још у школској клупи.
„Бавећи се тиме, сазнао сам много тога о природи и животу уопште. Видео сам да пчеле могу бити и наши учитељи, посебно ако се узме у обзир њихова трудољубивост и перфектна организација у пчелињој заједници. Тако, рецимо, ако се нешто деси пчелама радилицама, увек има ко да изађе и ради. Ови мали корисни инсекти су врхунска манифестација природе. Засад не постоје поуздани докази када су се пчеле појавиле на Земљи, али неки истраживачи тврде да се то догодило пре 50 или 150 милиона година. Већина људи сматра да током зиме пчеле спавају, што није истина. Током хладнијих месеци пчеле подижу нову генерацију радилица које ће изаћи из кошнице са доласком пролећа. Вођене сунчевом енергијом пчеле опрашују цвеће, усеве и воћке. Опрашивањем пољопривредних биљака оне обезбеђују храну за људе и животиње,“ каже Георгијев.
Према речима пчелара, човек непромишљено користи пестициде и загађује отпадом. Као последица тога, сваке године угине око 40%-50% пчела, а остале су обично слабе и болесне и не могу да прикупљају цветни нектар. „Упркос томе, природа је пронашла начин да обнови пчелињу популацију и захваљујући томе ми, пчелари, настављамо да производимо мед,“ каже Георги Георгијев и додаје:
„Али када има толико потешкоћа и не успевамо да одгајимо здраве и квалитетне пчеле, ми не можемо рачунати на то да ће пчеларство бити посао од којег ћемо моћи да живимо.“
Што се конзумације тиче, не треба претеривати са медом. Треба да га третирамо као лек и за кашиком да посежемо само ако осетимо глад за медом,“ рекао је Георги Георгијев.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС, лична архива
Полемике у Хрватској око слања војника у НАТО мисију подршке Украјини Заменик генералног секретара НАТО Борис Руге посетио је Хрватску како би упознао хрватске посланике с НАТО мисијом подршке Украјини, преноси БТА. Челници Хрватске, која је..
Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај националног заједништва. Међутим, шта се крије иза појма "будитељ", који архетип и зашто је данашњи Дан..
Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће представници Министарства пољопривреде и хране и Државног фонда за пољопривреду уручити одликовања..
Променљиво облачно
Ведро