Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Хроника балканских догађаја

"Земљотрес дипломатија" зближила Турску са Грчком и Јерменијом


Грчки министар спољних послова Никос Дендијас је заједно са шефом турске дипломатије Мевлутом Чавушоглуом обишао турска подручја погођена земљотресом. Ова посета представља нову епизоду тзв. „земљотрес дипломатије“ између Грчке и Турске. Тако нешто догодило се 1999. године, подсећа Associated Press. Упркос историји ривалства са Турском која сеже у прошлост, Грчка је била међу првим европским земљама које су послале спасиоце и хуманитарну помоћ након катастрофалног земљотреса 6. фебруара. „Грчка ће учинити све што може да подржи Турску у овом тешком тренутку, било билатерално или у оквиру ЕУ“, рекао је Дендијас. Са своје стране је Чавушоглу упутио речи захвалности за ефикасност грчког спасилачког тима и нагласио да се у овим тешким тренуцима виде и потврђују добросуседски односи, солидарност и подршка грчког и турског народа.

Након разорног земљотреса Турску је посетио и министар спољних послова Јерменије Арарат Мирзојан, а граница између Турске и Јерменије је ради отпремања помоћи у зону земљотреса након дугих година поново отворена, преноси Habertürk .

Никос Христодулидис нови председник Кипра


Решавање кипарског питања  биће главни приоритет новоизабраног председника Републике Кипра Никоса Христодулидиса. "Кипар не може да буде последња распарчана држава у ЕУ", рекао је он у Никозији након објављивања резултата избора, преноси CNA. 49-годишњи бивши министар спољних послова је на председничким изборима учествовао као независни кандидат кога су подржале различите политичке снаге. Његов противник Андреас Мавројанис, кога је подржала левичарска Прогресивна партија радног народа АКЕЛ, је освојио нешто изнад 48,1% гласова. Христодулидис ступа на дужност 1. марта. Пре тога ће се он 23. фебруара састати са лидером кипарских Турака Ерсином Татаром у резиденцији специјалног изасланика УН за Кипар Колина Стјуарта, која се налази на територији бившег међународног аеродрома у Никозији.

Хрватска неће градити физичке баријере на граници са БиХ


Премијер Хрватске Андреј Пленковић и председница Савета министара Босне и Херцеговине Борјана Кришто су се састали у Загребу и саопштили да се на граници између две земље неће градити физичке баријере, преноси HRT. „Желимо да се унапреди наша сарадња по питању контроле илегалних миграција. Врло јасан и чврст став Републике Хрватске је да нити желимо нити ћемо градити физичке баријере на граници Босне и Херцеговине“, рекао је Пленковић.

Борјана Кришто је захвалила Влади Хрватске и Пленковићу на подршци коју пружају Босни и Херцеговини на европском и НАТО путу.

Најављено је да ће се у јуну одржати заједничка седница Савета министара Босне и Херцеговине и Владе Републике Хрватске у Загребу како би се на дневни ред ставиле све теме у односима и дао подстицај јачању сарадње.

У Северној Македонији партија Алтернатива излази из владине коалиције


Партија "Алтернатива" излази из владине коалиције и прелази у опозиционе клупе, саопштио је њен председник Африм Гаши након састанка Централне скупштине у седишту партије у Тетову. „Алтернатива” остаје при својој проевропској оријентацији и подржаће процесе европске интеграције земље. "Партија ће гласати за измене Устава и ту нема дилеме", казао је Гаши, према којем главна владајућа странка – Социјалдемократски савез Македоније (СДСМ), не испуњава своја обећања и предузима веома ризичан потез за европске интеграције. "Алтернатива" је постала коалициони партнер СДСМ још када је премијер био Зоран Заев, преноси БТА.

Румунија трећа најбрже растућа привреда у ЕУ


БДП Румуније ће се повећати за 2,5% у 2023. години код раста од 4,5% 2022. године, показује последња прогноза Европске комисије од фебруара ове године. Овај показатељ је за 0,3% мањи од предвиђеног у буџету раста од 2,8%. Упркос томе, према Европској комисији, Румунија је трећа најбрже растућа привреда у ЕУ, после Ирске и Малте.

Спровођење Плана опоравка и отпорности ће допринети знатном повећању инвестиција и биће главни покретач раста, наводи се у извештају. Очекује се даљи пад инфлације, а у 2023. она ће, према прогнозама, износити 9,7%, пише romania-insider.com

Саставио: Иво Иванов

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС, vlada.gov.hr

Више из ове категориjе

Народно собрање није изабрало свог председника

Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...

објављено 11.11.24. 15.22
Силви Кирилов

Народни посланици положили заклетву (ОБНОВЉЕНА)

Прву седницу 51. сазива Народног собрања отворио је најстарији посланик у њему –   Силви Кирилов из партије „Постоји такав народ“ . „У бугарском друштву наметнуте су многе линије поделе. То је проблем за друштво који треба да реши управо Народно..

ажурирано 11.11.24. 12.33

Хроника балканских догађаја

Атина упозорила Раму: Поштовање права грчке мањине услов за приступање Албаније ЕУ Грчка је упозорила албанског премијера Едија Раму да ће поштовање права грчке мањине у Албанији остати изричит услов за приступање Тиране Европској унији...

објављено 8.11.24. 10.57