Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Тема европске радијске мреже „Евранет плус“

Европске санкције против Русије: могу ли да промене ток рата у Украјини

Фотографија: Ројтерс

Европска унија одобрила је десети пакет санкција Русији због рата у Украјини. То се догодило на прву годишњицу инвазије – 24. фебруара. Непосредно пре тога, Москва је уврштена на црну листу пореских рајева.

Најновије мере поново су усмерене на руску економију и банкарски сектор, као и на иранске компаније које подржавају Москву. Уведена су ограничења на извоз технологија и роба двоструке намене, а наметнуте су и санкције појединцима и правним субјектима који шире пропаганду или испоручују дронове које Русија користи у рату. Предвиђене су и мере против руских дезинформација. Првобитно је разматрано увођење санкција руском нуклеарном енергетском сектору, али је неколико земаља, укључујући Бугарску, запретило ветом, те се од ове идеје одустало. Очекује се, међутим, да ће трговинска размена између ЕУ и Русије бити смањена за више од 10 милијарди евра.

Када говоримо о новом, десетом пакету рестрикција Русији, и када се осврнемо уназад, то би значило да је од почетка сукоба пре годину дана скоро сваког месеца усвајан по један пакет санкција. Ово је неоспорно један од најважнијих и темељних механизама за одговор Запада на руску инвазију.

Прошлонедељно истраживање спороведено према стандарду Евробарометра показало је да 74% Европљана подржава увођење санкција.

А да ли подаци за Бугарску одступају од просека?

Да, наша земља се у погледу одобравања заправо налази на последњем месту међу државама Уније – нешто мање од половине испитаника – 47 одсто Бугара подржава санкције против Русије. Уопштено говорећи, одговором Европске уније на руску инвазију на Украјину задовољна је већина европских грађана – 56 одсто. А Бугара који су задовољни одговором Брисела има 48 одсто.

Фотографија агенције Ројтерс

Мишљења експерата о санкцијама су различита. Да дају резултате, категорични су из Европске комисије. Њена председница, Урсула фон дер Лајен:

„Русија назадује враћајући се на економски систем аутаркије, одсечена од остатка света. Наше санкције дубоко поткопавају њену економску основу и умањују изгледе за њену модернизацију. Наставићемо да вршимо притисак на Русију, као и на оне који је подржавају на бојном пољу.“

Потпредседник Европске комисије задужен за економију у интересу грађана Валдис Домбровскис такође је истакао:

„Санкције делују. Ако погледате податак да је прошле године, упркос рекордно високим ценама енергената, руска економија склизнула у рецесију, а већина прогноза указује на то да ће и ове године остати у рецесији – то је директна последица санкција. Њихов ефекат се повећава постепено. Фискална позиција Русије се убрзано погоршава, проблема има и у руској индустрији. Са сваким наредним месецом ефекат санкција ће се све више осећати.“

Критика има и на рачун надзора над применом санкција. Према мишљењу аналитичара, у неким државама чланицама се користе „рупе“ у закону у циљу избегавања пуне примене мера. Европски комесар за економију Паоло Ђентилони признаје:

„Проблем није само у усвајању додатних пакета санкција, већ и у јачању њиховог спровођења, како би се избегли ризици од њиховог заобилажења.“

Након састанка Савета за економска и финансијска питања који је одржан раније овог месеца, потпредседник Европске комисије Валдис Домбровскис и министарка финансија Шведске, земље која председава ЕУ, Елизабет Свантесон, уверили су да се ради на решавању овог проблема:

„Ефикасност санкција зависи од тога колико добро се спроводе. Помно пратимо овaj проблем и спремни смо да делујемо против оних који намерно заобилазе санкције јер је важно да са њима постигнемо успех. Разматрамо на који начин да унапредимо одговорност и координацију у примени санкција. Видимо да Русија покушава да пронађе алтернативе за свој извоз – у земље попут Кине и Индије, и то се до извесног степена и дешава, али је приморана да своју нафту и друге производе продаје уз значајан попуст.“

„Сматрам да треба да будемо поштени. Подразумева се да санкције имају ефекта, али са друге стране, не знамо у коликој мери, јер је то веома тешко измерити. Најновија прогноза Међународног монетарног фонда показала је незнатан пад бруто домаћег производа Русије у прошлој години и благи раст у овој години. Не знамо тачан ефекат санкција јер говоримо о ратној економији.“

Једна од критика на рачун рестриктивних мера је – да ли оне заиста имају жељени ефекат, а то је – да ослабе способност Русије да води рат. Критике на рачун последњег пакета санкција изнео је пољски премијер Матеуш Моравјецки:

„Што се тиче десетог пакета санкција – нисмо задовољни њиме јер је сувише мек, сувише слаб. Предложили смо да буде обухваћено још људи. Већ дуже време такође предлажемо да буду додати још неки руски производи.“

Варшава је захтевала још категоричније пооштравање мера.

Занимљив је, али и контроверзан моменат уврштавања Русије на црну листу пореских рајева Европске уније. По некима, мера је сувише закаснела, а по мишљењу других критичара, дејство ове листе је сувише ограничено. Ево какво мишљење о овом питању има др Елина Карпачева – адвокат са искуством у научној области, предавач у Великој Британији, са интересовањима за поље проблематике превенције финансијског криминала и транснационалног регулисања економске делатности. Она је такође и оснивач Европског центра за усклађеност са прописима, у којем су учешће узели стручњаци из Централне и Источне Европе:

„Можда је мало познато да у Русији тренутно постоје две офшор зоне, које се називају специјалним административним регионима. Увели су пореске олакшице како би привукли назад руске компаније и руске олигархе који су били базирани у другим јурисдикцијама. И то им је пошло за руком, јер подаци показују да су се многе холдинг структуре које су раније биле регистроване на Кипру – омиљеној јурисдикцији руских олигарха, вратиле, репатриране су у Руску Федерацију. Пример за то је један од познатијих олигарха – Олег Дерипаска, који је своју компанију преселио и вратио у Русију. Тако да, да, можемо рећи да је Русија порески рај јер има офшор зоне, а оне су основане искључиво у сврху заобилажења режима међународних санкција. Листа некооперативних јурисдикција везана је за добре принципе опорезивања, правично опорезивање и његову транспарентност. Али у исто време помаже да се открију стварни власници, те је сходно томе повезана са откривањем шема за заобилажење међународних санкционих режима и шема везаних за прање новца.

Како функционише ова црна листа?

Црна листа је смерница намењена органима држава чланица, који су дужни да предузму неопходне административне мере против јурисдикција које су укључене у листу. То јест, порески органи држава чланица треба да врше појачан надзор над трансакцијама и предузећима која послују или су на било који начин повезана са овим некооперативним јурисдикцијама које су укључене у листу. Другим речима, ако је дотична компанија основана у пореском рају, вероватно ће бити предмет појачаних контрола и додатних ревизија од стране пореских орагана држава чланица. Али свакако постоји много сивих зона које се могу искористити за заобилажење режима санкција или за одређене пореске праксе које нису дозвољене. Овде говоримо о специфичној финансијско-обавештајној активности, а државни органи појединих држава чланица морају да буду обучени и да располажу одређеним ресурсима како би се са тим могли носити.”

Постижу ли пакети санкција свој циљ – да се економским ограничењима постигне надмоћ над Русијом и да се она повуче? Докле се може наставити ова политика, колико још оваквих ограничења Европска унија може себи дозволити да наметне?

„Пре свега, треба да кажемо да су санкције Европске уније без преседана, јер је ово први пут да смо санкционисали економију која је од толиког системског значаја како за Европску унију тако и за међународну трговину. Танка црвена линија ће постојати у оној мери у којој су земље чланице спремне да поднесу негативан ефекат ограничавања економских односа. У том смислу, мало је вероватно да ће ускоро доћи до забране увоза нуклеарног горива или одређених циљаних мера против Росатома. Може се с прилично великим степеном сигурности рећи да ће Европска унија наставити са индивидуалним рестриктивним мерама против појединаца који политички и економски подржавају војна дејства. Тако да ће тема руских олигарха и замрзавања и заплене њихове имовине и даље бити веома актуелна. Радиће се на уједначавању финансијских санкција против руских банака и других финансијских институција, а радиће се и на увођењу нових забрана када је у питању увоз и извоз технолошких и индустријских производа. Неће доћи до потпуног ембарга и забране трговине, на пример, прехрамбеним производима.

„Што се тиче тога да ли су пакетима санкција постигнути њихови циљеви, из перспективе репутационог аспекта режима међународних санкција циљеви су постигнути. Показана је посвећеност, политичка кохерентност, истакнут је значај норме у међународним односима и стављено под друштвену стигму непоштовање ових норми међународног права. А што се тиче рестриктивног аспекта, односно какав је био утицај режима санкција на руску економију – до сада бројке показују помешанe резултатe. Да, руска економија се смањила током протекле године, али споријим темпом него што се очекивало. Због тога имамо мешовите резултате. И на крају, принудни аспект санкција – утицај на политичке циљеве и понашање Руске Федерације у циљу заустављања агресије: видели смо да то тренутно не функционише. У последњих годину дана сукоб је чак ескалирао. Тако да о о санкцијама треба да размишљамо као о једном од инструмената међународне политике, те да санкције саме по себи не могу одредити ток сукоба.

Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Борис Руге в Хърватия , 30.10.24 г.

Хроника балканских догађаја

Полемике у Хрватској око слања војника у НАТО мисију подршке Украјини Заменик генералног секретара НАТО Борис Руге посетио је Хрватску како би упознао хрватске посланике с НАТО мисијом подршке Украјини, преноси БТА. Челници Хрватске, која је..

објављено 1.11.24. 12.05

О пијетету према народним будитељима и савременим димензијама будилачког рада

Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај националног заједништва. Међутим, шта се крије иза појма "будитељ", који архетип и зашто је данашњи Дан..

објављено 1.11.24. 08.25

160 година од оснивања ергеле "Кабијук"

Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће представници Министарства пољопривреде и хране и Државног фонда за пољопривреду уручити одликовања..

објављено 1.11.24. 07.45