Према подацима Националног завода за статистику, 30% трговаца на мало у Бугарској уверено је да ће цене у нашој земљи наставити да расту у наредна три месеца, иако су робе као што су јаја, поврће и млечни производи у последње време достигле рекордне вредности цена. Да је смањена потражња проблем са којим се суочава ова бранша истиче 30 одсто анкетираних трговаца. У сектору грађевинарства близу 32% предузетника очекује повећање цена, а у свим секторима – од грађевинске бранше до трговаца на мало прехрамбеним производима, водеће проблеме представљају несигурно економско окружење и недостатак радне снаге у Бугарској.
Цена једног од најчешће кориштених производа у сваком домаћинству – јаја, забележила је рекордан раст – за само неколико месеци порасла је за више од 70 одсто. Јаје је постало нешто као симбол високе инфлације, а било је чак и позива на бојкот „златних јаја“ до Ускрса, чиме би грађани покушали да снизе цену јаја. Апел се односи и на друге производе попут млека, сира и качкаваља, а предлаже се увођење горње границе цена основних прехрамбених намирница.
Могу ли потрошачи натерати трговце да смање цене и како понуда и потражња утичу на цену јаја у продавницама?
„Последњих недеља уочава се стагнирање цена јаја и у малопродаји, што је највероватније изазвано интересом јавности и извештајима којима су анализирани трговински ланци“, истиче за Радио Бугарску Ивајло Галабов, председник Савеза живинара Бугарске. „На крају крајева, сви у ланцу су мотивисани и важно је да се продаје што више. Високе цене јаја забрињавају пре свега произвођаче, а ми и даље рачунамо да ће наши производи бити свакодневно конзумирани и доступни бугарским потрошачима.“
Ивајло Галабов наводи податке ЕВРОСТАТ-а према којима су цене јаја код произвођача у Бугарској најниже у ЕУ, али малопродајна цена за крајњег потрошача зависи од ПДВ-а који код нас износи 20% (поређења ради, у Пољској износи 3%, а у Немачкој – 8%).
„Тржишне цене јаја углавном одређују тржишни механизми, као и за све друге робе, цена се углавном формира на основу понуде и потражње. Тржишну цену не занима цена коштања производа, као пример могу да наведем да је претходне две године цена коштања свих живинарских производа била много виша од њихове тржишне вредности и цене која се плаћала у продавницама“, истиче Ивајло Галабов. Позитивна вест за бугарске произвођаче је да успевају да у потпуности задовоље домаће тржиште:
„Осим тога, Бугарска извози око 30% своје производње, при чему највећи део извоза иде у Грчку, јер је суседна држава и трошкови транспорта су минимални. Наш сектор се добро развија, упркос кризама које су се низале једна за другом.”
Потрошачи у Бугарској су забринути да нешто није регуларно и да неко на неки начин злоупотребљава цене. Односи између трговинских ланаца и бугарских произвођача, прерађивача и добављача тема је којом се бави Синдикат прехрамбене индустрије при Конфедерацији независних синдиката Бугарске. Њен председник – доцент Славчо Петров, у интервјуу за БНР – „Хоризонт“ је изразио сумњу да се у трговинским ланцима на цену произвођача додаје маржа од 40-50-60%, па чак и више, а нико не објашњава одакле потиче толика цена. На крају, оштећени су произвођачи, посебно пољопривредници, и крајњи корисници – купци. Само трговински ланци ћуте и не покрећу ову тему“, прокоментарисао је синдикални представник:
„Нека се трговци изјасне шта додају на ту цену – да ли су то трошкови складиштења, трошкови зарада радника, електричне енергије итд., а колика је сама трговачка маржа. Да би се могло видети зашто се цена готовог производа удвостручује. Неко нешто крије или злоупотребљава свој монополски положај. Али народу је свега преко главе, јер након што су увидели како се мање-више креће цена готовог производа који у трговинским ланцима плаћају двоструко више, људи су почели да се жале, да подносе приговоре, али је питање колико се пажње на то обраћа. Политичари, економисти, сви коментаришу, али два главна органа – Комисија за заштиту конкуренције и Национална агенција за приходе о овој теми се не оглашавају.“
Галаб Донев је на почетку данашње седнице Владе подсетио да је повећање цена прехрамбених производа болно питање за велики део бугарске популације.
У потрази за решењима против високих цена хране, прелазна влада ће захтевати успостављање дијалога са трговинским ланцима. Новоформирана Национална координациона јединица припремиће механизме за праћење и контролу цена прехрамбених производа у складу са националним и европским законодавством.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: БГНЕС, ЕПА/БГНЕС, Борислава Борисова, Freepik.com
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..
Министри туризма Бугарске и Црне Горе Евтим Милошев и Симонида Кордић потписали су у Подгорици Заједнички акциони план за период 2025-2027. године. Две земље ће сарађивати и размењивати искуства у области зимског, културног, винског, верског и СПА..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева..