„Уметност је нешто без чега не би било ни културе, ни напретка, ни цивилизације. Без уметности живот ће бити празан, лишен лепоте и емоција. Радије бих да будем сликар, него председник,“ рекао је својевремено један од најбољих мајстора кичице у Бугарској проф. Дечко Узунов (1899-1986).
Двадесет другог фебруара навршиле су се 124 године од рођења чувеног бугарског сликара и то је био повод да посетимо музеј-галерију „Дечко Узунов.“ Галерија је смештена у некадашњем атељеу бај Дечка, како су га звали његове колеге и пријатељи. У фундусу галерије је укупно 13.000 радова сликара, од којих добар део чине мали цртежи, скице и разни пројекти. Дечко Узунов је велики део свог рада посветио портретном сликарству и створио апсолутна ремек-дела већ на самом почетку свог стваралачког пута. Међу њима су „Бели Масалитинов“ – портрет глумца Николаја Масалитинова, који је упоређиван са једним од најсофистициранијих апстрактних слика века. Његова техника сликања „бело преко белог“ оцењена је као најтежи задатак у сликарству. А чувени „Дечји портрет“ нема аналога у европској уметности, због чега су га његови савременици прогласили најбољим портретистом свог времена.
Дечко Узунов је у више наврата путовао у Париз где се упознао са Пикасом. Године 1937. уручена му је почасна диплома на Међународном сајму уметности у Паризу, а касније му је ту част доделио и Ватикан за његове фреске у Бугарском павиљону. Са 38 година Дечко Узунов је већ био универзитетски професор и председник Савеза сликара. Његови радови обилазе Берлин, Минхен, Лајпциг, Нирнберг, Беч, Атину, Пиреј, Солун, Будимпешту, Њујорк, Венецију. У Бугарској је изабран за ректора Академије ликовних уметности у Софији.
После смрти Дечка Узунова, његови наследници су Општини Софија поклонили велику збирку слика и она је отворила музеј назван по њему. „Он је стварао на спрату атељеа, док је у приземљу излагао део својих радова, окупљао се са пријатељима, истомишљеницима,“ прича Аделина Филева, директор Градске уметничке галерије у Софији:
„Свако ко посети атеље, видеће да је ту постављен и клавир, дакле, све је било у духу уметности. Године 2016. је атеље предат на управљање Софијској уметничкој галерији и ми смо одлучили да ствари узмемо у своје руке. Са колегама смо израдили неколико програма како би се, макар једном у три месеца, организовале различите културно-уметничке секције које ће личност Дечка Узунова приближити публици. А сваке године 22. фебруара организујемо изложбу његових радова.“
Дечко Узунов се, поред портретне уметности, бавио и илустрацијом и графиком, а ту су и његови радови инспирисани мртвом природом и историјским догађајима. Узунов се бавио и монументално-декоративним сликарством. Његово дело су зидне слике у цркви Светог Јована Претече у Казанлаку, Народној опери и Народном позоришту у Софији, Националном дворцу културе и део витража у Палати правде у престоници. Илустровао је многе књиге различитих жанрова, направио је декор и костиме за бројне позоришне и балетске представе,“ каже Аделина Филева и наставља:
„Дечко Узунов је, поред тога што је предавао на Академији ликовних уметности, био и председник Савеза сликара Бугарске и Међународног уметничког одељења. Након тога је позван да буде председник, а касније и почасни председник Међународне асоцијације вајарске уметности (AIAP) при Унеску и дуге године је остао на тој функцији. Реч је о сликару који је пуно путовао и учествовао у различитим изложбама. Његови радови красе зидове галерија у западној Европи и на Балкану,“ рекла је Аделина Филева, директор Градске уметничке галерије у Софији.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС-архива, Facebook/Галериja-музеj Дечко Узунов
„Изаћи из балона“ је мото петог издања Sofia DocuMental фестивала – првог међународног форума код нас посвећеног уметничком документарном филму, с фокусом на људска права. Прве пројекције у оквиру фестивала одржане су 28. септембра, међутим, свечано..
Бугарска списатељица и преводилац Здравка Евтимова је међу гостима десетог издања Фестивала европске књижевности у Северној Македонији "BookStar". Писци из неколико европских земаља ће до 3. октобра на различитим локацијама у македонској престоници..
Основна функција и улога бугарских културних института у иностранству је да публици земље домаћина представљају достигнућа бугарске културе у свој њеној разноликости. "Наш програм треба да буде разноврстан како би свако могао да пронађе нешто..