Вода као људско право – ЕУ ће пред УН представити амбициозан акциони план

Вода заузима преко 70 одсто површине планете. И мада имамо утисак да је реч о непресушном ресурсу, према подацима УН, само у Европи 1 милион људи нема приступ безбедном извору воде. А канализацију на Старом континенту још увек нема 8 милиона људи.

Статистика је још страшнија на глобалном нивоу, с обзиром на то да 780 милиона људи нема приступ води, а више од 2 милијарде – живи без канализације.

„Као што вам је познато, вода је основно људско право, али и даље многи људи широм света немају приступ безбедном извору пијаће воде и канализацији. Пандемија изазвана Covid-19 нас је подсетила да су чиста вода и хигијена једноставан и ефикасан начин за превенцију инфекција и болести. Али у неким деловима света више од половине становништва које живи ван градова нема просторије за прање руку." Заменик генералног секретара УН за економска и социјална питања Ли Ђунхуа ово је рекао уочи конференције посвећене води.

А она почиње управо 22. марта, када се обележава и Светски дан вода. На конференцији УН, Европска унија ће представити амбициозан Акциони план, који има за циљ да свим људима у Заједници, посебно угроженим групама, обезбеди приступ овом најважнијем ресурсу. Ево који су кључни нагласци Плана:

ЕУ је посвећена томе да до 2030. године за 70 милиона људи омогући приступ побољшаним изворима воде за пиће и санитарним чворовима.

Ипак, потребно је да у Европи до краја деценије количине пластичног отпада који завршава у морима буду преполовљене, а количине микропластике која се испушта у животну средину смањене за 30 одсто. Важан корак по том питању већ је направљен када је ЕУ увела забрану употребе пластичних производа за једнократну употребу.

„Ми уопште не знамо колика је количина отпада у морима. Знамо само да се један одсто тога нађе на површини у облику смеће, а остатак тоне у воду и таложи се на морском дну. Боље разумевање проблема значи већу свес о пластичним микрочестицама и нанопластици – какав утицај имају на животну средину и становнике мора. Да ли их риба гута? Отпад је, на пример, пронађен у шкољкама.” Ово је прокоментарисала европосланица Катрин Шабо из „Обновимо Европу”.

Будући да климатске промене и природне катастрофе које оне изазивају не познају географске границе, ЕУ подстиче сарадњу између држава у циљу превазилажења заједничких ризика као што су суша или поплаве.

Брисел је такође посвећен заштити и обнављању морских и речних екосистема и биодиверзитета. Основним проблемом на рекама сматрају се вештачке баријере – бране, вештачка језера, преливи. Оне онемогућавају отицање седимената, што доводи до зачепљења и промене станишта.

Подсећамо да стратегија за заштиту биодиверзитета већ има за циљ да се до 2030. године уклањањем баријера омогући да најмање 25 хиљада км река сачува свој природни ток. Умберто Делгадо Роса, директор Одељења за заштиту биодиверзитета Генералног директората Европске комисије за животну средину, је објаснио:

„Ослобађање одговарајућег дела речних токова у Европи уклањањем баријера свакако ће помоћи да се постигне добар еколошки ефекат, у складу са Директивом о водама. На нивоу Европске уније идентификовали смо преко милион брана и баријера на европским рекама, од којих су неке апсолутно неопходне. Међутим, према истраживањима, око 20 одсто њих је непотребно и чини више штете него користи. Због тога предлажемо да се обнови 25 хиљада километара река слободног тока, што представља само мали део ових 20 одсто, отприлике један – један и по одсто. За Европску унију ово је и даље амбициозан, али достижан циљ.“

Други важан приоритет који је постављен планом је да до краја деценије буде побољшан квалитет воде тако што ће се преполовити загађења која потичу из пољопривреде и употребе пестицида.

Ово такође укључује проширење листе супстанци које је у водама потребно пратити и које је, сходно томе, потребно ограничити уколико су штетне по здравље.

ЕУ такође планира да унапреди системе за праћење отпадних вода на присуство супстанци опасних по јавно здравље, као што су трагови COVID-19, на пример. Ове обавезе ће бити финансијски обезбеђене кроз различите програме и фондове како би се до краја деценије постигли жељени еколошки циљеви.

Негативан ефекат климатских промена може се смањити бољим управљањем воденим ресурсима, рекао је Стојан Михов, руководилац програма „Воде“ у бугарској канцеларији Светског фонда за заштиту природе (WWF):

„Екстремне појаве као што су поплаве и суше врло су могуће у било којој тачки на планети, укључујући и Бугарску. Чак се последњих година примећују управо овакви сценарији – велике поплаве праћене сушом. Тешко је рећи како да се заштитимо од овако озбиљних катаклизми, али се у суштини сбе своди на унапређење управљања водама. Јер механизми који могу да ублаже утицај ових екстремних појава постоје и они су врло често засновани на природи. Узети су као пример из природе, али нажалост, још увек се не примењују у довољној мери, не само у Бугарској, већ и на многим другим местима у свету.

Пример таквог решења заснованог на природи је остављање више простора за реке. Када се насипи и препреке уклоне са обала реке, у време високог водостаја или поплава, река се може излити на шире подручје, привремено га поплавити и тако заштитити насеље које се налази низводно од места где се поплава дешава. Тренутно је већина река у Бугарској каналисана у уска корита, чиме не може бити испуњена ова природна функција смањења ризика од поплава.“

Према речима Стојана Михова, за то је заслужна Стратегија ЕУ за заштиту биодиверзитета, која има за циљ да до краја деценије 25 хиљада км речних токова буде ослобођено:

„Три најозбиљнија проблема са рекама како у Бугарској тако и у свету су на првом месту бочна повезаност реке, односно веза реке са поплавним подручјем – оно што спречава поплаве. Други проблем је што на рекама постоје попречне бране, које такође представљају велику опасност од поплава за људе и блокирају пут рибама и другим морским животињама дуж речног тока. Већина животиња не може доћи до места храњења или размножавања.

Постоји веома озбиљна веза са тзв. оквирном директивом о водама коју Бугарска мора да спроведе и која нас обавезује да израдимо планове за управљање речним сливовима, али, нажалост, ми као држава не излазимо на крај са овом директивом и против Бугарске се тренутно воде два кривична поступка у вези са управљањем водама.“

Због баријера које су постављене на рекама, већ имамо изумрле и угрожене врсте риба, истакао је Стојан Михов:

„Јесетра у реци Дунав је један од најеклатантнијих примера постављања оваквих баријера. Ђердапско језеро (Гвоздена врата), које формира део границе између Србије и Румуније, одсеца их од гнездилишта и већ имамо две изумрле врсте јесетри, а преостале четири, са појединачним примерцима, су на ивици изумирања.“

Према његовим речима, у Бугарској има много река, али су количине воде у њима мале:

„У Бугарској постоји мишљење да је наша земља богата водним ресурсима. То, у ствари, није тако. По количини воде по становнику смо испод европског просека.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ