Пролеће је време када се обнављају активности везане за праћење популације делфина у Црном мору. У бугарском акваторију се срећу три врсте морских сисара и све су заштићене законом. То су обични делфин, познат још као белотрбушни делфин, плискавица или морска свиња и кљунасти делфин.
По завршетку зиме прате се трендови у популацији делфина. У ту сврху се користе уређаји који снимају високофреквентне звукове морских сисара. Четири хидрофона, које је бесплатно уступила једна британска фирма, постављена су на различитим местима дуж бугарске обале.
Још прошлог пролећа забележен је тренд премештања популације делфина и плискавица из северног у јужни део Црног мора. „Број случајева дезоријентисаних и мртвих делфина такође је у порасту,“ каже за Радио Варну - БНР Галина Мешкова из невладине организације „Зелени Балкан“ и наставља:
„Забележен је и раст случајева дезоријентисаних обичних делфина који се насучу на обалу, што је веома необично. То је вероватно због рата у Украјини, јер се временски поклапа са његовим почетком. Наравно, то не можемо са сигурношћу тврдити, пре тога треба истражити унутрашње уво насуканих мртвих делфина.“
Прошлог пролећа је повећан и број делфина који су угинули након што су се уплели у рибарске мреже, што је такође необично за Црно море:
„Мреже за лов рибе на дну најчешће су погубне за плискавице, али за то нису криви рибари. У пролеће је број угинулих делфина мањи него током лета. Међутим, прошле године је било обрнуто, укључујући и у Турској,“ каже Мешкова.
Када грађани примете узнемиреног делфина, треба да се јаве Регионалном инспекторату за заштиту животне средине и воде и укажу на то. У случају да се делфин насукао у плиткој води, на плажу, и изложен је директној сунчаној светлости, можемо им помоћи тако што ћемо им направити хладовину, сунцобраном или нечим другим, до доласка стручњака који ће дати упутства за даље кораке.
Експерти саветују да се кожа делфина повремено влажи јер им је кожа веома фина и када се осуши она пуца и појављују се ране. То се може урадити помоћу мокрог пешкира или ћебета, па чак и алгама којим се може прекрити тело делфина.
Уредила: Елена Каркаланова
Извор: интервју Александра Јорданова, Радио Варна – БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС, БГНЕС
Љубитељи природе и цвећа имаће прилику да данас и сутра доживе јединствено искуство у тропском стакленику Ботаничке баште Бугарске академије наука (БАН). Посетиоце очекују чаробни цветови азалеја, камелија и разноврсних орхидеја – ванди,..
Према речима доцента Ангела Кунчева, главног државног санитарног инспектора, почетак епидемије грипа већ је евидентан, са 11% позитивних узорака. „Сезона грипа је почела, али за прецизније податке потребно је да прође још једна радна недеља“, нагласио..
Часовник луткарског позоришта у Старој Загори већ 48 година представља један од најпрепознатљивијих симбола града. Пуштен је у рад 1977. године и једини је те врсте на Балкану. Позориште је подсетило јавност на његову историју на својој Фејсбук..
Врата тропског стакленика Ботаничке баште Бугарске академије наука у Софији биће отворена сваког дана између 10 и 16 часова у периоду од 16. до 26...
Ученица дванаестог разреда из Бугарске, Александра Петкова, нашла се међу 20 младих из целог света са признатим достигнућима, који су имали прилику да..
Априловска гимназија у Габрову, наследница прве секуларне школе у Бугарској , основане 14. јануара (2. јануара по јулијанском календару) 1835. године, ове..