Свака посета Родопским планинама је незаборавна – рећи ће вам они који су једном осетили мирис борове шуме и бујних ливада. Али своју славу ова бугарска планина дугује и народу и његовим песмама. Немогуће је бити у Родопима, чути звук гајди и гласове певача и не одушевити се.
„Соњо, ти мој соњо“ једна је од најмоћнијих песама из овог дела Бугарске. Текст представља емотивно љубавно признање, какав је случај са већином песама у Родопима.
Jедан од симбола овог краја je Бојкa Присадовa, чија је каријера започела натпевавањем на првом сабору „Рожен” 1961. године. Тамо је освојила златну медаљу. По завршетку Академије музичке и плесне уметности у Пловдиву, певачица је постала део нашег легендарног ансамбла „Филип Кутев”. Касније је и сама Присадова почела да води певачке групе, са којима је такође стекла признање и популарност.
Бојка Присадова нас је напустила 27.01.2017. године.
У својој богатој музичкој каријери има много награда, али је једна посебно вредна и значајна – 1991. године, на 16. Међународном радио-такмичењу у Братислави, Словачка, у конкуренцији извођача са 28 европских радио-станица, Бојка Присадова је освојила Златну награду, коју стручњаци сматрају фолклорним „Оскаром“ у Европи. Године 1991. сви медији су извештавали о овом успеху бугарског фолклора, а фотографија Бојке Присадове није силазила са насловних страна европских новина и часописа.
И данас ћемо се присетити песме која је пре 32 године одушевила публику широм света – „Соњо, ти мој соњо“. Обраду за солисту, хор и гајде направио је Стефан Драгостинов.
Текст: Красимир Мартинов
Превод: Свјетлана Шатрић
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..