Два посла, кућа, муж, дете и пас – ово је свакодневница Ненке Рашкове у Немачкој. Као и већина Бугара у иностранству, млада породица је одлучила да напусти Бугарску из веома прозаичних разлога:
„Отишли смо пре 4 године јер нисмо успевали да пронађемо прилике за себе и били смо у кредитима, као и свака бугарска породица. Одлуку да живот започнемо у Немачкој донели смо због тога што је мој муж добио понуду за посао. Тешкоће са којима се у почетку сусрећу сви Бугари су то што не знате језик, све је непознато, немате пријатеље, познанике које можете назвати, све морате сами“, каже наша саговорница.
Љубав између Ненке и њеног супруга Рада планула је на први поглед. Толико је јака и истинска да млада девојка напушта посао у IT сектору у Бугарској и упушта се у једну необичну авантуру:
„Он је радио као возач у међународном превозу и установили смо да веза на даљину не може потрајати, па сам кренула на пут са њим. За годину дана сам пропутовала више од 14 земаља, имала сам много занимљивих искустава – и добрих и лоших, али преовладавају лепе успомене. А након те године дана открили смо да нас је на пут кренуло двоје, а враћа нас се троје.“
У Бугарској је Ненка Рашкова стекла одлично образовање. По занимању је рачуновођа и специјалиста хидрогеологије и инжењерске геологије. У Немачкој, међутим, ради у локалном угоститељском предузећу, а три пута недељно и у фирми која се бави чишћењем. „Дошла сам у Немачку да чистим, али се осећам одлично“, признаје кроз смех.
Овде, далеко од Бугарске, Нани, како је сви зову, враћа се свом омиљеном хобију – изради најразличитијих сувенира и невероватних слика од конца.
Ненкини предивни радови налазе се у поседу десетина људи из свих крајева света, а највећу сатисфакцију ова мајсторица проналази у подршци породице и захвалама и фотографијама које шаљу купци. „То ми даје подстицај и задовољство да проширим свој асортима и учиним га што разноврснијим“, каже она.
Иако далеко од завичаја, Ненка Рашкова прати ситуацију у нашој земљи:
„Ово што се тренутно дешава у Бугарској за мене је трагедија. Међу нама Бугарима који живимо у иностранству кружи прича да нас је Бугарска отерала из домовине. Али реално, није нас отерала Бугарска, већ наше власти. Жао ми је Бугарске, то је веома лепа земља, али ја лично мислим да сви ови властодршци треба да изађу из парламента и да дођу неки нови људи који ће заиста размишљати о будућности Бугара, а не само о томе како да стекну сопствену корист.“
Млада жена признаје да не контактира са другим Бугарима у Немачкој.
„Уверили смо се у изреку „Бежи што даље од Бугара у иностранству“. У почетку, када смо почели да живимо овде, имали смо контакт са многим Бугарима, али некако се наш начин размишљања у иностранству мења, не помажемо једни другима, нисмо јединствени, а када неко нешто постигне, други гледа како да се окористи, долази до конфликата, зато смо одлучили да се изолујемо.“
Тугујете ли за Бугарском?
„Не“, категорична је Ненка Рашкова. „Колико год грубо звучало, тугујем само за својом породицом. Сваки пут када преко лета дођемо кући на одмор, останемо разочарани. Овде, у Немачкој, сви наши снови су се остварили и туга за Бугарском је нестала“.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Слике од концаАнабел Касабов је једна од хиљаду потомака Бугара у Аргентини који не знају језик својих предака, али је Бугарска сваког дана присутна у њиховом животу. Она је шармантна балерина, игра и предаје класични балет, а уз то је и учитељ бугарских..
Неизвесност у којој се налазила Бугарска, али и страст према пењању натерали су пре 27 година Константина Златева да с ранцем на леђима и 3.000 долара у џепу крене ка остваривању дугогодишње жеље – да савлада један од врхова у америчком националном парку..
Николај Коларов је бугарски виолончелиста који већ скоро 30 година своју академску каријеру, као и концертну делатност гради у Минесоти, САД. Његов дуг пут преко океана повезан је са жељом да магистарске студије у области гудачких инструмената упише у..