Тачно у 7.00 часова по локалном времену, бирачка места у Аустралији своја врата су отворила за наше сународнике који желе да гласају за будућност Бугарске. Они на располагању имају укупно 6 бирачких места у Аделејду, Бризбејну, Мелбурну, Перту и Сиднеју.
У Мелбурну је изборни дан почео тачно у 7 сати, односно у поноћ по бугарском времену. „Јутрос сам имао прилику да искористим своје право гласа на бирачком месту овде у Мелбурну и бескрајно сам захвалан организаторима и члановима изборне комисије на томе што изборни процес протиче нормално и мирно“, рекао је Минчо Кисјов, који већ годинама живи у Мелбурну и додао да је гласао са надом у бољу будућност за Бугарску.
Сличан став дели и Соња Арабаџијева, руководилац фолклорне групе „Бугари” у Мелбурну. Међутим, није крила разочарање нашом политичком класом, неспособном да нашу земљу избави из ћорсокака у који су је сатерали. „Данас треба се гласа, јер је крајње време да политичари престану да се свађају и почну да размишљају о Бугарској“, рекла је Соња Арабаџијева. Према речима представника нашег гласачког места, до овог момента, изборна активност је иста као и на прошлим изборима 2022. године, а до 15 часова по нашем времену гласало је око 80 људи“, рекла је она и додала:
„У Аустралији је излазност на изборима велика, с обзиром на то да овде нема толико много Бугара као у Европи или у САД, где постоје велике бугарске заједнице. Овде живи неколицина нас, али зато гласамо сваки пут. И онда видимо да влада опет није формиарана, јер процентуална конфигурација партија то не дозвољава. Да, људи овде гласају, иако би могло бити много боље. Могу да кажем да је нас у Мелбурну Бог погледао, јер имамо свој божији храм – бугарску цркву „Св. Св. Ћирила и Методија“. И ове године избори се одржавају у црквеној сали у дворишту храма. Увек пре гласања запалимо свећу за нашу земљу. На овим изборима овдашњи људи гласају за бољу будућност, како бисмо се могли вратити тамо и допринети просперитету наше земље и њеном достојном месту у Европи, које јој нико не може одузети“.
Данашњи изборни дан почео је богослужењем оца Велина Илијева у бугарској цркви „Св. Св. Ћирила и Методија“. Пре него што крену пут гласачких кутија, многи сврате у храм да се помоле за будућност. Чувени бугарски вајар Ганчо Тасков рођен је у Ћустендилу пре 73 године, али је већи део живота провео у Аустралији. Тврди да је и овај пут гласао са надом да ће Бугарска превазићи кризу, сиромаштво и беспуће. И позвао нас да будемо активнији на данашњи изборни дан:
„Не могу да се помирим са тим да људи живе овако. Моја земља ово не заслужује!“ каже Ганчо Тасков. „Зато што има веома богату историју и културу, и не бих желео да потоне у неимаштину. Желим да Бугарска буде слободна и независна. Да не буде везана ни за САД ни за Русију. Али да има пријатељске односе и да као мирољубива земља буде светлост у свету. Желим да људи у Бугарској живе пристојним животом, да имају виши стандард, бољу медицинску негу итд. Али у том циљу сви Бугари морају искрено да се окрену себи и донесу одлуку да данас гласају, а не да буду пасивни. Знам да су очајни због онога што се дешава у Бугарској и да не верују у политику, али нека скупе снаге! Влада треба да се формира, треба да постоји редован радни кабинет који излази у сусрет захтевима народа. А ако власт у року од неколико месеци не испуни своја обећања, императив је да ова влада уступи место некој другој, бољој“, закључио је Ганчо Тасков.
Превод: Свјетлана Шатрић
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..