Пети парламентарни избори у нашој земљи за последње 2 године већ су историја, а у 49. сазиву Народног собрања место је нашло шест формација – коалиције ГЕРБ-СДС, „Настављамо промену – Демократска Бугарска“, и странке ДПС, „Препород“, БСП и „Постоји такав народ“.

Свака од њих стекла је поверење једног дела Бугара у иностранству, али неке су свесно рачунале на то поверење. Каква су изненађења приредили резултати гласања у иностранству, специјално за Радио Бугарску прокоментарисала је Јаница Петкова, социолог из агенције „Галуп интернешенал болкан“.

• ДПС освојио највише гласова бугарске дијаспоре

Чињеница да је Покрет за права и слободе освојио највише гласова наших сународника у иностранству није неко велико изненађење, јер овога пута није било нових партија које би могле да привуку њихову подршку, сматра аналитичарка и додаје:

„Веома често за нове формације гласају управо Бугари у иностранству. Сведочили смо томе када су се појавиле партије „Постоји такав народ“ и „Настављамо промену“.

Константно побољшање изборних резултата партије „Препород“, које је забележено током последњих неколико изборних циклуса, такође не треба да нас чуди, а разлога за то има неколико:

„Појавили су се многи услови који омогућавају оваквој врсти политичких партија да привуку интересовање јавности – пандемија, рат у Украјини. Све ово створило је услове да „Препород” креира тематску политику и понашање против странака система, како би придобио тзв. беле гласове. Ова партија успела је да обухвати и теме на које је јавност осетљива, које привлаче интерес, а друге странке себи не могу приуштити да их уврсте у свој дневни ред“, сматра социолог. „Осећај великог броја припадника нашег друштва да немају свог представника, као и немогућност решавања политичке кризе у земљи, довели су до додатног разочарења и до пораста броја оваквих политичких тема које је „Препород” успео да наметне у јавном животу.“

• Глас грађана након избора све тиши и усамљенији

На дан избора, екипа Радија Бугарска обавила је низ интервјуа са нашим сународницима у иностранству, а њихова мишљења уједињује жеља за постојањем стабилности и компромиса међу политичарима док се не пронађе излаз из политичког лавиринта. А до њега се може стићи само разговором и озбиљним компромисима између формација које су заступљене у Парламенту.

• Бугари у иностранству: Бугарска је једна мајка свима!

Јаница Петкова акценат ставља на сигнал који бирачи шаљу избором опције „Не подржавам никога“ за коју се определило нешто више од 4% бирача. Њихов профил показује да међу њима има становника великих градова који су заинтересовани за политичке процесе у земљи, али свог представника не виде ни у једној политичкој партији.

„Ова подршка је расла током последњих неколико избора. С једне стране, јачање подршке подстакнуто је тиме што смо могли да гласамо само машински, али на овим последњим изборима, када смо, по жељи, могли гласати на папирном гласачком листићу или машински, забележен је додатни раст. То значи да се уочава једно стратешко гласање у овом правцу“, објаснила је Јаница Петкова. „Обично, када постоји поларизација и две супротстављене стране, велики део друштва остаје негде у средини и не приклања се ни једној ни другој крајности. Управо то доводи до повећања броја бирача који су обележили квадратић „Не подржавам никога“. На тај начин они изражавају свој протестни глас и неповерење у политичке партије које не успевају да формирају стабилну владу.“

• Бугари желе акцију и конструктивну мисао за будућност

Подаци агенције „Галуп интернешенал болкан“ на дан избора показали су да отприлике ¼ бирача у последњем тренутку доноси одлуку која политичка снага заслужује њихову подршку. Број оваквих „импулсивних” гласова је респектабилан – око 600 000. Према речима наше саговорнице, кампање политичких партија усмерене су пре свега на тврдо језгро њихових бирача.

„Одлучујуће за исход избора било је то да ли ће странке успети да мобилишу оне који се колебају. Али закључак који произилази из резултата гласања је да странке нису успеле да пошаљу довољно адекватних порука широј публици. Такође је недостајала суштинска дебата о кључним питањима између појединих партија, те је и то утицало на одлуку бирача о томе кога ће подржати.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: БГНЕС, БТА, лична архива