За време својих предизборних кампања, политичке партије у великој мери рачунају на то да ће, захваљујући оглашавању у традиционалним медијима и на интернету, њихове поруке стићи до бирача. А у ту сврху издвајају се значајна финансијска средства. Међутим, према европским институцијама, недостају адекватна правила за политичко оглашавање, посебно на интернету. И управо из тог разлога, у припреми су прописи о овом питању, који су укључени у Закон о дигиталним услугама.

Пошто се интернет, у циљу достизања до потенцијалних бирача, ослања на начине који се разликују од традиционалних, европске институције су се сложиле да буде донет скуп правила за транспарентност и усмеравање политичког оглашавања. Важно је нагласити да се неће контролисати садржај политичких реклама, предмет није порука, главни циљ је повећање транспарентности у погледу тога ко стоји иза те поруке. Предвиђено је да у политичким рекламама буде наведено ко је њихов спонзор, коме и колико су плаћене. Јасмина Јакимова, аташе за штампу Европског парламента, коментарише:

„Биће занимљиво расветлити процес у вези са изборима, јер смо у Бугарској имали много избора током последњих година и можда ће их бити још. И, несумњиво, важно је знати ко спонзорише политичке рекламе код нас, колико их долази из иностранства, јер постоје сумње да велики део њих финансира Русија. А знамо да Русија има утицај на бугарску политичку сферу. Из те перспективе, биће занимљиво видети колико новца одлази на оглашавање и ко у ствари обезбеђује његово финансирање.“

Још једна новина је да ће свако моћи да упути дојаву уколико одређена реклама не испуњава услове транспарентности, а прекршиоцима прописа биће изречене новчане казне и санкције. У складу са једном од њих, провајдери рекламних услуга биће обавезни да, у случају озбиљних и системских прекршаја, своје услуге за дотичног клијента обуставе на 15 дана. А 15 дана у току изборне кампање је много.

Поред тога, биће успостављен онлајн регистар свих политичких реклама на Интернету и података о њима.

Једна од тачака која је занимљива је да ће провајдери реклама моћи да користе само личне податке који су изричито дати у сврху онлајн политичког оглашавања. Сходно томе, тзв „микротаргетирање“, које представља стратегију у којој се подаци корисника и демографске карактеристике користе у циљу утврђивања интересовања људи – више неће бити могуће. До сада у том погледу није било забрана.

О чему се конкретно ради – када људи користе друштвене мреже и друге дигиталне услуге, сваким кликом иза себе остављају мноштво података, јер тиме изражавају своје преференције. Ови подаци се могу прикупљати да би се прилично прецизно утврдиле преференције, интересовања и стил живота корисника. Управо то је микротаргетирање које, на пример, омогућава слање порука усмерених на одређени страх или незадовољство, а на тај начин људи могу бити доведени у заблуду. Ова метода такође доприноси стварању тзв. „ехо коморе“ где се људи сусрећу само са једностраним мишљењима и доводе се у заблуду да сви око њих размишљају на одређени начин.

Известилац за овај законски предлог је европосланик из Француске Сандро Гоци из „Обновимо Европу”, који је члан одбора за унутрашње тржиште и заштиту потрошача:

„Превише је неоправданог мешања у наше демократске процесе. Као законодавац, дужни смо да се боримо против тога, али и да гарантујемо да ће дебате остати отворене и слободне. Овај закон неће убити политичко оглашавање, упркос гласинама које шире велике онлајн платформе. Он такође неће ограничити слободу изражавања. Ограничиће само злоупотребу политичког оглашавања.“

Предвиђено је да правним лицима са седиштем ван Европске уније буде забрањено да финансирају политичке рекламе у Унији. Међутим, ово ипак може бити заобиђено. Како – објаснио је Џон Шранц – аташе за штампу Европског парламента:

„У крајњој линији, треће стране ће моћи да приказују рекламе путем правног лица које је легално основано у Европској унији. На пример, ако би Русија одлучила да ради преко невладине организације коју је основала негде у блоку, преко ње би могла да спонзорише рекламе. Међутим, због нових прописа који предвиђају прикупљање података о власништву, имаћемо већу јасноћу о томе да утицај долази из Русије.“

У Бугарској, онлајн платформа „Отворени парламент“, коју је креирало и за чије одржавање је задужено удружење Институт за развој јавног окружења, прикупља податке и врши детаљну анализу медијских реклама политичких партија током предизборне кампање. Лилијан Никифорова из Института за развој јавног окружења објашњава да ли се у Бугарској поштују правила политичког оглашавања:

„Овде треба да истакнем да њих због ових радњи кажњава Централна изборна комисија, али очигледно треба да се иде у правцу некакве промене прописа, јер они плате казну и на следећим изборима сведочимо истим појавама.“

Да ли постоји потреба за додатним прописима у погледу политичког оглашавања, у ком правцу управо и иде Европска унија?

„Свакако да постоје неки детаљи који треба да буду разјашњени. Пример једног таквог у бугарском законодавству је јавност у вези са трошењем тзв. медијских пакета. Подсећамо да је реч о специфичној врсти државне помоћи намењеној политичким партијама које немају право на државну субвенцију. Њима Централна изборна комисија обезбеђује средства у износу до 40.000 лева, којима се заправо могу оглашавати у медијима, јер је идеја ове мере да ипак имају извесну равноправност у погледу својих медијских наступа и ширења својих идеја. Међутим, оно што уочавамо у Бугарској, и што ми из Института пратимо годинама, јесте да се ови медијски пакети троше током кампање, али Централна Изборна комисија нема капацитет, што и сама наводи у извештају о изборима 2021. године, у коме каже да нема капацитет да провери да ли су ти уговори заиста урениу и да се ослања на савесност политичких субјеката и медија. Од 2021. године им предлажемо да направе јавни регистар у којем се јасно описују средства, странке, за коју се тачно услугу та средства дају. Тако би сви заинтересовани грађани, странке и медији сами могли да провере да ли се та средства троше наменски, имајући у виду да ЦИК за то нема капацитет. Нажалост, до данашњег дана не желе да објаве ове податке, иако располажу њима. Тако да су нам дефинитивно потребни додатни прописи која би наше институције учинила транспарентнијима у погледу трошења ових средстава.“

А што се тиче предлога Европске уније, какав мислите да ће бити њихов ефекат и шта ће се променити у Бугарској ако ступе на снагу?

„У овој фази ми је прилично тешко да било шта коментаришем, пошто је потребно много времена да се законодавство Европске уније усвоји. Након тога постоји период када се оно мора пренети у национално законодавство, а свака земља такође има могућност доношења различитих одлука, па ће бити веома интересантно пратити како ће се то одвијати код нас. Али свакако ми се чини као исправан смер, уколико Фејсбук и други друштвени медији заиста успеју да доставе податке у тзв. регистар, то јест да имамо једно место на коме можемо да пратимо свеукупно оглашавање политичких субјеката на друштвеним мрежама, пошто је то тренутно немогуће. У једној од кампања покушали смо да то урадимо преко званичних страница политичких партија, коалиција, али се испоставило да сваки поједини кандидат своју кампању води спонзорисаним средствима, спонзоришу их различити профили и томе се, у ствари, готово и не може ући у траг. Тренутно није могуће ући у траг износу финансирања на друштвеним мрежама, тако да је свака активност у овом правцу добродошла.“

А мислите ли да кроз политичко оглашавање у нашој земљи постоји утицај и земље ван Европске уније?

„Тешко ми је да то коментаришем, због тога што, барем наши подаци, који прате званичне изворе информација, приказују новчана средства која странке улажу у традиционалне медије. У којој мери стране земље интервенишу и спонзоришу политичку кампању код нас, тешко је да кажем. Међутим, подсећам да су политичке странке дужне да доставе процену трошкова насталих током кампање, које такође пратимо. То јест, то се, макар чисто папиролошки, не може доказати. Политичке партије такође имају годишње финансијске извештаје које проверава Ревизорски суд, где је јасно описано какви могу бити њихови извори прихода. Што се тиче онлајн оглашавања, то је већ друга тема, али је заправо могуће да ће прописи које Европска унија тренутно припрема, да се тако изразим, подићи ту завесу.“

Превод: Свјетлана Шатрић