Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Цвети нас опијају пролећном лепотом

Фотографија: БГНЕС

Цвети су празник који је међу хришћанима жељно ишчекиван и омиљен. Подсећање је на свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим и увек се празнује последње недеље пред Ускрс.

Према ономе што је забележено у Светом писму, на данашњи дан Син Божији улази у свети град, а народ га дочекује маслиновим, палминим и ловоровим гранчицама уз покличе „Осана“. Управо због тога празник остаје познат као Палмана недеља (код католика) и Цвети или Врбница (код православаца). У црквама се служи Света Литургија и деле се освећене врбове гранчице које мирјани носе кући за здравље.

За оне који се придржавају Васкршњег поста, дозвољено је на трпезу ставе и рибу. А од следећег дана почиње Страсна седмица – последњи дани живота Исуса Христа, у којима он узима на себе грехе целог људског рода, у име његовог спасења.


Осим његове верске симболике и ритуала, на Цвети такође славе и сви Бугари који носе имена цвећа. У нашој земљи више од 360.000 људи данас ће дочекати родбину и пријатеље како би прославили лепоту имена која носе и како би једни другима пожелели здравље и благодат.

Фотографиjе: БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Тачно пре 80 година Бугарска променила свој друштвени поредак

Данас, 9. септембра, навршава се 80 година од прекретничког догађаја који је обележио крај Бугарског Царства. У јеку Другог светског рата, када Совјетска армија креће у офанзиву након битке код Стаљинграда и стиже до Румуније у августу 1944. године,..

објављено 9.9.24. 09.39
Александра Карамихалева

Манастир Рождества Пресвете Богородице – Палигоден чува завештано од Св. Апостола Павла

Поред великог господског празника Успења Пресвете Богородице, Рождество Божје Мајке такође ужива велико поштовање међу Бугарима. Бугарска православна црква Малу Госпојину слави 8. септембра, док је остале православне цркве обележавају 21. септембра по..

објављено 8.9.24. 05.20

Дивно гравиране посуде и фино израђени идоли – Козарева хумка открива своје тајне

Налази са археолошких истраживања Козареве хумке – насеља из 5. миленијума пре нове ере, постали су права сензација већ 2014. године, када су први пут представљени широј јавности. Међу изузетним експонатима истичу се амајлије од људских лобања,..

објављено 7.9.24. 12.10