Ваучери за храну или одећу, карте за теретану или тим билдинг у природи... Бенефиције у Бугарској су у већини случајева материјалне. Наравно, слични „бонуси“ су добродошли грађанима који покушавају да опстану у условима галупирајуће инфлације. Али где је култура у овим тешким временима? Услуге и улазнице постају све скупље, а удео људи који желе или могу себи да приуште одлазак на културне догађаје и едукативне семинаре и радионице је све мањи и мањи.
Празну нишу коју је оставила економска криза испунила је културна картица „Знање+“ коју је разрадило Удружење „Бугарска историја“. Социјална добит која је у потпуности усмерена на образовање, културу и уметност прва је те врсте у Бугарској. Идеја је да послодавци набаве и поделе картице запосленима. „Предузетници морају да брину о људима који раде за њих,“ каже један од иницијатора Марио Мишев у интервјуу Светлане Влкове за Радио Варну – БНР и додаје:
„У питању је картица која омогућава попуст за садржаје различитих културних и образовних установа. То су разноразни објекти који би могли бити интересантни људима који воле уметност – позоришта, музеји, галерије, али и не само то! Реч је о свим оним местима која људима пружају прилику да усаврше и унапреде своје знање и вештине, укључујући курсеве страних језика, академије за лични развој и све остало што асоцира на образовање и културу.“
У току је рад на мобилној апликацији картице. И противно очекивањима, испоставило се да бугарски послодавац показује ангажованост за сличне пројекте:
„У нашем партнерском портфолију имамо више од 60 организација из области културе и образовања, неке од којих заузимају водеће позиције у својој сфери, као што су, рецимо, Театар „Бугарска армија“, Политехнички музеј, Музеј-кућа Ивана Вазова. Све то делује привлачно послодавцима, јер је у овим временима веома важно да се њихови запослени и колеге свакодневно усавршавају и да буду конкурентни у послу. С друге стране, послодавцима је битно да нуде атрактивне услове, којима ће задржати запослене и прибавити неку корист,“ тврди Марио Мишев.
Картица не омогућава бесплатан приступ културним установама, већ попуст од 10% до 50%. „Очекивали смо да ће највеће интересовање показати ИТ компаније, компаније из области аутсорсинга, али примећујемо да су за њу заинтересовани и мали предузетници, породичне фирме,“ каже Мишев и додаје:
„Не заборавимо да су, према подацима Евростата, Бугари на последњем месту у ЕУ по издвајању средстава из свог буџета за културну потрошњу. Ако то можемо, макар мало да променимо, бићемо задовољни. Картица пружа ту прилику, јер чини културу и знање доступнијим. А када неко има прилику да преференцијално користи неку услугу
или производ или да посети одређено место, он то чини. То је модел који се доказао током времена.“
Идеја о културној картици није потекла од Удружења „Бугарска историја“. „Користи се у скоро целој Европи и само је било питање времена кад ће доћи и код нас,“ закључио је Марио Мишев.
Види још:
Саставила: Венета Николова
Извор: интервју Светлане Влкове, Радио Варна – БНР
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Радио Бугарска, Знање +Друго издање Фестивала уличне музике и аутентичне градске културе Street Music Fest очекује своје посетиоце од данас до 29. септембра на софијском тргу Славејкова. Шарени и весели форум окупиће на једном месту софијске уличне музичаре, биће плеса,..
Мода која није носива, али служи као инспирација. Префињене хаљине, међутим не од чипке или свиле, већ од метала. Скулптуре Живка Седларског своје место су нашле у музејима, галеријама и приватним колекцијама на три континента, а њему донеле надимак..
Роман „Временско склониште“ Георгија Господинова, у преводу Хане Сандборг на шведски језик, уврштен је међу пет књига које су ушле у ужи избор за Шведску међународну књижевну награду. Ово је јединствена награда која се додељује како ауторима, тако и..