„А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера ваша“, каже свети апостол Павле у својој првој посланици Коринћанима.Христово оваплоћење и врхунац Његовог искупитељског дела – Његова смрт и Његово Васкрсење – срж је хришћанског учења, које веру хришћана одржава живом више од два миленијума. У том смислу, Христово васкрсење је од суштинског значаја за хришћанску веру, јер мења статус кво у универзуму, уништава смрт како би дао живот у вечности. Љубав и свеопраштање тријумфују и сви су позвани на прославу за трпезом Божијом. Израз овог великог празника је Васкршња служба, на крају које су и они који посте и они који то не чине позвани да се причесте како би примили Бога у себе и сјединили се са Њим.
„Прекрасно је када знамо да смрт није страшна и да ћемо, као што се у пролеће сав живот поново рађа, и ми након смрти васкрснути, као Бог наш, за вечни и блажени живот у Царству Његовом“, напомиње Красимира Драгулева, дугогодишња наставница енглеског језика. „Зато, за православне народе највећи празник у години није Рођење Христово, већ Васкрсење Христово. То је обећање за све нас онога што долази, али наравно, под условом да живимо у Христу, не само да присуствујемо богослужењу и причестимо се, да запалимо свећу, већ и да примимо свету тајну Евхаристије. Да ли Га волимо, да ли верујемо у Њега? Вера у Њега значи проучавање Христовог учења и искуство Свете Евхаристије, уз покајање, саосећање и тежњу ка обожењу. То је Васкрсење Христово! Због тога је тако предиван и свеобухватан празник.“
Васкрсење се назива празником над празницима, јер нема веће радости од победе над тамом и страдањем. Вера у Васкрсење и вечни живот је сила која верницима помаже да прођу кроз искушења без бола и горчине у души. Оно што одликује правог хришћанина је потпуно одсуство злобе и зависти, као и то да се упркос личном страдању може радовати заједно са другима. „Ово је, рекао бих, знак самоодрицања, сличног Христовом“, напомиње отац Борис Борисов из софијског храма „Свето Преображење“ и додаје:
„Сви пролазимо кроз нека тешка искушења, тешке тренутке и овде морамо да се осврнемо на Христов крст и на Његово светло Васкрсење, које нам показује смисао страдања. То је нешто што не можемо у потпуности разумети, наравно, чисто рационално, али ипак највиши смисао страдања јесте да се усавршавамо. Као злато у ватри, да се у огњу страдања радујемо заједно са људима око нас, којима се у том тренутку дешавају радосни догађаји, да сачувамо своју људскост, да можемо великодушно да се уздигнемо – то је такође веома важно.“
По речима оца Бориса, сваки човек у неком тренутку свог живота пролази кроз тешка страдања и губитке, ради се о томе да понесемо свој крст као учешће у свом спасењу, да бисмо имали удела у Христовом васкрсењу:
Као што је Исус Христос рекао: „Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде“. Црква нашу пажњу усмерава управо на ове истине, да то што смо Христови следбеници није нешто што се само по себи подразумева, већ морамо томе стално тежити и тако себе терати“, напомиње отац Борис. „То значи да се у унутрашњој борби боримо са својом себичношћу, са својим меркантилизмом, са својом исквареношћу и слабошћу карактера, да бисмо се уистину могли што више приближили Богу, да бисмо му се уподобили, што и јесте циљ хришћанског живота.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: Дарина Григорова, лична архива
На Велики петак, најтужнији и најсветији дан у хришћанском календару, када се верници са болом и страхопоштовањем сећају страдања, распећа и смрти Господа Исуса Христа, у саборном храму Свете Недеље у срцу Софије, служено је велико вечерње богослужење...
Ове године, 20. априла, и католици и православци славе Васкрс у истом дану. У дану који за хришћане представља централни празник вере – Васкрсење Христово, у граду на Дунаву, Руском граду, то заједништво добија и посебну симболику. „Када заједно..
Велики петак је дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. Црква подсећа на велика страдања Исуса Христа, који је добровољно прихватио да буде суђен, бичеван, пљуван, понижаван, шамаран… Христосу су..
Батак је име које сваки Бугарин изговара са поштовањем и болом, јер судбина овог малог града у Родопима представља једну од најкрвавијих страница..
Ове године навршава се 1160 година од покрштавања бугарског народа у православну веру, као и 1170 година од стварања бугарског писма и почетка словенске..
Бугарска обележава 149 година од Априлског устанка – догађаја, који је довео до ослобођења Бугарске након скоро петовековне османске владавине. Данас, скоро..