У суботу уочи Васкрсења Христовог, 17. априла 1944. године, нешто пре поднева, 350 америчких и британских бомбардера бацило је око 2.500 бомби на Софију. Према речима очевидаца, заједно са бомбама бачена су и „минска изненађења“ у виду дечијих играчака. На Велику суботу само у Софији је погинуло 128, а рањено 76 људи. Уништено је 749 објеката. Престоничка противваздушна одбрана испалила је 3.062 гранате и погодила 9 бомбардера. Иако малобројни, бугарски борбени пилоти стају у одбрану цивилног становништва. Успевају да оборе 15 тешких бомбардера и да у пракси покажу да се бугарски борбени дух не може сломити. Међу небеским асовима је и поручник Неделчо Бончев, који је таранирањем успео да обори B-24 Либерејтор. Ово је друго таранирање у историји бугарске авијације, после оног које је извео капетан Димитар Списаревски. За разлику од њега, поручник Бончев је успео да се спасе непосредно пре судара. Исте вечери, нешто пре поноћи, око 30 авиона напало је Пловдив и пловдивски регион. Из ваздуха су нападнута и села у региону Добрича. 

Шестомесечно бомбардовање није успело да примора Бугарску да капитулира, већ је уместо тога изазвало огорчење и гнев Бугара против савезника и ојачало анти-англо-америчка осећања у земљи.