Научници с Института за истраживање уметности БАН већ неколико година проучавају 37 бугарских цркава како би успоставили систематски опис монументалног црквеног сликарства из 16. века на овим просторима. Луксузно издање „Корпус фресака из 16. века у Бугарској“ богато је илустровано радовима мајстора зографа.
У то време је Бугарска била део Османског царства, али је бугарско становништво упркос томе уживало одређена права. Једно од њих било је право на слободно исповедање хришћанске вере о чему сведочи Паисије Хиландарски. „Турски султан је хришћанима дозволио да граде цркве,“ написао је он у житију иконописца и градитеља храмова Светог Пимена Зографског.
„Појављују се нови храмови које красе разнолике фреске,“ прича проф. Бисерка Пенкова, руководилац научног тима. „Обнављају се стари, али ничу и нови манастири, нпр. Роженски манастир који је подигнут крајем 16. века. У исто време су се око Софије градиле светиње које су заједно са већ постојећим манастирима обликовали Софијску Свету гору, која представља мрежу мањих манастира, сваки од којих је постао важно духовно средиште. У њима су монаси сакупљали и стварали књижевност, а храмови су им били фрескописани. Овде ћу додати и неке митрополитске цркве, као што је, рецимо, ова у Несебру. Богате фреске и мајстори који су их радили говоре о престижу и вишем статусу који су уживали становници тог места, а и њихов митрополит.“
Сликари ових светиња долазе из свих делова Балканског полуострва, углавном из северне Грчке, о чему сведоче натписи на зидним сликама. Међутим, њихова имена су остала непозната јер у то време сликари нису сматрани правим ствараоцима већ су били само проводник Божје воље.
У току свог рада научници су открили неколико цркава о којима до сада нису постојала сведочанства. Изненађење су и фреске Дивотинског манастира Свете Тројице чија је обнова у току.
“Дивотински манастир је нови локалитет,“ каже проф. Бисерка Пенкова и додаје: „Екипе рестауратора откриле су фреске пошто су уклониле горњи слој којим су биле прекривене. Још их нисам видела, јер монаси, за сада, не дозвољавају масовне посете. Али је то један заиста веома занимљив споменик.“
Нажалост, многе фреске су у изузетно лошем стању и ускоро ће о њима сведочити само радови научника.
„Улазимо у разговор о држави, одговорностима – а то је, нажалост, веома сложено и неједнозначно питање,“ каже проф. Пенкова и наставља: „Чија је одговорност? Главни проблем је питање газдовања. Кад има власника, има и шансе за очување. Пуно је напуштених или запуштених малих манастира и храмова који су ван насељених места и људи их не могу одржавати. И они се, нажалост, руше,“ рекла је проф. Бисерка Пенкова на крају нашег разговора.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС, Институт за истраживање уметности БАН, Дијана Цанкова
Налази са археолошких истраживања Козареве хумке – насеља из 5. миленијума пре нове ере, постали су права сензација већ 2014. године, када су први пут представљени широј јавности. Међу изузетним експонатима истичу се амајлије од људских лобања,..
Шестог септембра 1885. године Бугарска се ујединила и поново постала једна држава. У интервјуу Радио Бугарској је проф. Иван Илчев, професор Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, испричао о факторима који су довели до Уједињења, када су се..
Зуб пећинског лава откривен је приликом археолошких ископавања у пећини „Чаја“ у близини града Чепеларе, саопштио је Марин Господинов, директор локалног Музеја родопског крша. Према његовим речима, у питању је веома вредан и и редак налаз за нашу земљу,..
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је..
На данашњи дан су пре 104 године Западне покрајине присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први..