Међу скривеним драгуљима наше земље налази се локација која обично није међу најпопуларнијим дестинацијама у Бугарској – на радост људи који траже аутентичне доживљаје, далеко од гужве и клишеа масовног туризма. Градић Дрјаново смештен је у средишњем делу северне Бугарске, надомак Великог Трнова, Трјавне и Габрова, и нуди својим гостима топлину, мир и пре свега – шетњу кроз време. Стари део града красе добро очуване куће из доба Националног препорода и лепе зграде с краја 19. века.

Највећа локална знаменитост је свакако мост непревазиђеног архитекте и градитеља Коља Фичета који је рођен 1800. године у Дрјанову. Он је саградио неке од уметнички високо вреднованих и амблематичних зграда у Бугарској. Није случајно што је Дрјаново познат и као „град Коља Фичета.“ На иницијативу мештана је отворен музеј у којем су изложене његове личне ствари и макете његових радова.

Много је разлога зашто треба посетити Дрјаново, тврди заменик градоначелника Николај Карагјозов: 

„У време пандемије коронавируса одлучили смо да људе подсетимо да је 1930. године Дрјаново, због повољне климе, проглашен планинским одмаралиштем. Некада су овде долазили људи са респираторним обољењима или они „са слабим живцима“ како би се одморили и опустили. Имамо одличне кратке и дуге стазе за шетњу по Старој планини.“

Већина стаза почиње од Дрјановског манастира Светог Архангела Михаила – једног од најважнијих културних и духовних средишта Бугарске, који је подигнут у 13. веку у живописној крашкој долини крај града.

„У близини Дрјановског манастира се уздижу високе стрме литице са добро обележеним рутама за пењање. Током лета долазе многи спортски пењачи, чак се одржава и првенство у спортском пењању. Од манастира почиње стаза која води до села Скалско где такође има оваквих стена одакле се изводе тандемски летови параглајдером. На једној од стена над манастиром је панорамска осматрачница на којој се налази чувена „Клупа љубави“ са које пуца невероватан поглед на клисуру.“

У Дрјанову се налази прва фабрика вагона у Бугарској (1920) у којој данас гости града могу да посете музејски кутак. А на железничкој станици суседног села Царева ливада изложена је локомотива немачке производње из 1911. године, која је коришћена до 70-година 20. века.

Пећина у близини Дрјановског манастира нуди узбудљиво путовање у доба палеолита: 

„Можете посетити изузетно лепу пећину „Бачо Киро“ која има две руте – краћу и дужу,“ каже Николај Карагјозов. „Топло препоручујем дужу руту јер много боље открива њену лепоту. Пећина је позната и по својим археолошким открићима. Њено проучавање почело је још крајем 19. века, али је помоћу нових технологија а захваљујући међународном тиму истраживача утврђено да су у овој пећини живели први Хомо сапиенси у Европи. А што је још занимљивије, они су неко време коегзистирали са Неандерталцима, противно доскорашњим теоријама.“

У Дрјанову је све више туриста из земље и иностранства који долазе овде привучени старом градском архитектуром и шетњама овим делом Старе планине где је све некако лепше и хармоничније. 

„Прошле године не само што смо успели да се вратимо на претпандемијски ниво него смо забележили и раст броја посета. Људи су поново почели да путују, а наш крај их све више привлачи јер сви траже мирнија и чистија места где могу потпуно уживати у свом одмору,“ рекао је на крају нашег разговора заменик градоначелника Дрјанова Николај Карагјозов.

Видите још:

• Парада ретро аутомобила у Дрјанову

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Дестинација Дрјаново