После Лазареве суботе, Цвети и Васкрсења Христовог на ред долази и Ђурђевдан – празник посвећен једном од првих страдалника за хришћанску веру. Млади Георгије је био војник у гарди римског цара Диоклецијана. У војсци се брзо истакао својом храброшћу и војним заслугама. Цар Диоклецијан га је већ у двадесетој години произвео у чин војводе – најстарији војни чин којим се постаје царев саветник.
Године 303. организован је прогон хришћана, а Георгију је наређено да учествује у прогону. Уместо тога, Георгије је почео да дели своју имовину сиромашнима. Као прави хришћанин није крио своју веру у Христа и цару је отворено рекао да је хришћанин. Диоклецијан је зато наредио војницима да га казне. Страдања која је Свети великомученик Георгије поднео за хришћанску веру била су посебно тешка и незамислива за данашње хришћане. Легенда каже да је римски цар покушао три пута да га убије, али је Георгије два пута Божјим чудом преживео. Први пут је био до врата закопан у живи креч, али је преживео. Други пут му је насилно убачен у уста отров да попије, али је преживео. И коначно, био је посечен мачем. То је многе охрабрило да отворено кажу да су хришћани, док су примили Христову веру. Следећи пример Спаситеља који је победио смрт и страдања, Свети Георгије је мученички страдао у име Спасења.
Да би му сломили веру, натерали су га да васкрсне већ сахрањеног мртваца и светац је молитвама својим васкрсао покојника. Видевши шта је урадио, присутни су поверовали и обратили се Богу, али су их римски војници убили, а Свети Георгије је наставио да чини чуда и надахњује вером људе. На крају му се јавио сам Христос и тешећи га ставио му је венац на главу уз обећање да ће заједно с њим царовати у Небеском царству.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Данас, 9. септембра, навршава се 80 година од прекретничког догађаја који је обележио крај Бугарског Царства. У јеку Другог светског рата, када Совјетска армија креће у офанзиву након битке код Стаљинграда и стиже до Румуније у августу 1944. године,..
Поред великог господског празника Успења Пресвете Богородице, Рождество Божје Мајке такође ужива велико поштовање међу Бугарима. Бугарска православна црква Малу Госпојину слави 8. септембра, док је остале православне цркве обележавају 21. септембра по..
Налази са археолошких истраживања Козареве хумке – насеља из 5. миленијума пре нове ере, постали су права сензација већ 2014. године, када су први пут представљени широј јавности. Међу изузетним експонатима истичу се амајлије од људских лобања,..
Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и..
Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су..