Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Гардијска униформа – један од симбола храбрости бугарског војника

Фотографија: БГНЕС

Свака држава која има војску, има и јединицу, која поред обавеза у складу са Законом о државном протоколу има и репрезентативну функцију – то је Гарда. Прва гардијска јединица код нас формирана је 1879. године непосредно по доласку бугарског кнеза Александра I Батенберга. Она је била задужена првенствено за лично обезбеђење кнеза. Од 1883. године гардисти имају посебну униформу која и дан данас скоро да није промењена. У интервјуу Радио Бугарској заменик директора Националног војноисторијског музеја Дејана Костова открива занимљиве чињенице у вези са гардијском униформом:

„Она је у себе уткала националну симболику. За њену израду заслужан је и сам кнез, који је лично учествовао у изради првих цртежа модела и одабиру сукна за униформу. Ти први цртежи гардијске униформе су били засновани на тадашњој униформи коњице. Један од запажених елемената ове униформе је гардијски калпак украшен тзв. Александровом звездом (која је преузета са ордена Светог Александра) и орловим пером, које је симбол поносног бугарског духа“.


Постоји зимска и летња гардијска униформа која се састоји од калпака, мундира, брич панталона тамноплаве боје са сребрним лампасом и црних чизама са мамузама. Зимска униформа укључује мундир од гримизног сукна са орнаментима и сиви гардијски калпак, док је летња униформа беле боје са црвеним орнаментима и белим калпаком.


У периоду од 1885. до 1945. године 72 гардиста погинула су за част и славу домовине. „У знак поштовања према њиховом подвигу подигнут је монумент“, истакао је начелник штаба Првог гардијског батаљона – мајор Николај Стојанов и додао:

„Монумент је подигнут 2005. године уз помоћ Националног донаторског фонда „13 векова Бугарске“. Његов аутор је скулптор Сејфетин Шекеров. На монументу су приказани Александрова звезда и орлово перо изливени у бронзи. С обе стране орловог пера уздижу се два бетонска стуба, за које су причвршћене гранитне плоче са именима 72 гардиста који су погинули у ратовима. Испод Александрове звезде исписан је мото Националне гарде  „За част и славу Отаџбине“, а на полеђини споменика је причвршћен ловоров венац који симболизује храброст и херојство гардиста палих у борбама.“


Гарда војске Бугарске има водећу улогу и у стварању тзв. ђачких гардијских одреда. Први од њих формиран је у Крџалију, у новембру 2006. године, а данас таквих одреда има у још 16 градова земље – у Плевену, Бургасу, Смољану, Великом Трнову, Русеу, Габрову и др.


„Ваља истаћи да ти одреди имају веома благотворан утицај на васпитање које почиње од малих ногу – каже мајор Стојанов. Циљ је очувати нашу историју и оживети традицију, као и васпитавати код деце љубав према домовини. Иницијатива се спроводи под патронатом председника Бугарске Румена Радева и уз подршку Министарства одбране“.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС, guards-bg.com, Reuters




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Преко 30 врста азалеја цвета у Ботаничкој башти у Софији

Врата тропског стакленика Ботаничке баште Бугарске академије наука у Софији биће отворена сваког дана између 10 и 16 часова у периоду од 16. до 26. јануара. Део јединствене збирке од преко 30 врста азалеја, које су тренутно пуном цвату,  чине  и..

објављено 16.1.25. 07.30
 Александра Петкова

Бугарска ученица представила свој научни рад на церемонији доделе Нобелових награда у Стокхолму

Ученица дванаестог разреда из Бугарске, Александра Петкова, нашла се међу 20 младих из целог света са признатим достигнућима, који су имали прилику да представе свој научни рад током церемоније уручења Нобелових награда у Стокхолму, објавило је..

објављено 14.1.25. 17.40

Роми прослављају Василицу – Нову годину по старом календару

Роми данас обележавају Василицу, познату и као Васиљевдан или Банго Васил (у преводу „Хроми Василије“), која се назива и ромском Новом годином, саопштено је из Фондације „Амалипе“. Према традицији, празник се слави три дана, почевши од ноћи између 13. и..

објављено 14.1.25. 07.25