Европска комисија је 2023. прогласила годином пословних вештина како би се подстакло континуирано образовање и дала подршка иновацијама. Управо су образовање и иновације биле теме грађанског дијалога прошле недеље у Софији са европским комесаром за иновације, научна истраживања, културу, образовање и младе, Маријом Габријел. Причу о повезаности образовања, иновација и економског раста доноси Силвија Петрова у рубрици „Евранет плус“.

Европска комисија је себи поставила циљ, да до 2030. године, уз подршку држава чланица, најмање 60% одрасле популације учествује у обуци сваке године. Ово би такође требало да допринесе постизању стопе запослености од најмање 78%. Планирано је и да најмање 80% свих одраслих особа поседује барем основне дигиталне вештине и да у Европској унији буде 20 милиона запослених стручњака из области информационих и комуникационих технологија.

Предвиђена су улагања у посебне програме који би обезбедили да вештине стечене у стручним школама и високошколским установама задовоље потребе тржишта рада. Европска комесарка Марија Габријел рекла је да се од ове године почиње радити на два нова програма – „Иноватори у школи“ и за стварање бизнис инкубатора на универзитетима. Њихов циљ је да млади људи сазнају више о изазовима ван образовних институција, да размене искуства са онима који раде у стартапима и да развију своју радозналост и креативно размишљање. Она је истакла да постоји потреба за ближом интеракцијом између универзитета и бизниса и додала:

„Програми „Еразмус+“, „Хоризонт Европа“, универзитетске алијансе, Европски институт за иновације и технологију дају могућност младој особи да уз нове технологије, по први пут има избор какав можда није постојао пре 20 година – да остане у свом родном граду, у свом региону, али да буде повезана, да буде део мреже, да учествује у разменама, да нуди решења. Само са младима, са директорима школа, са студентима, са ректорима и са професорима, са научним истраживачима и локалним властима, са иноваторском заједницом, заједно са европским институцијама, заиста можемо учинити да ове могућности не постоје само за поједине, већ да постоје за свакога и да свима буду доступне.

Ради се на стварању и признавању заједничке европске дипломе, саопштила је такође европска комесарка Марија Габријел:

„У року од годину дана већ смо одабрали 90 универзитета који ће заједно радити на идентификацији овиһ критеријума које ће на крају прихватити све земље чланице и довести до таквог заједничког знака степена. Ово ће бити корак до стварања европске дипломе. Мислим да је веома важно да Европа има своју референцу. Европска диплома ће нам дати управо такав знак вишиһ достигнућа, квалитетног образовања. Још увек постоје многе баријере везане за национално законодавство. То је наша снага - има нас 27 , али то је и наша слабост, јер морамо да превазиђемо прекограничне баријере.“

У дискусији је учествовао и ректор Техничког универзитета у Софији проф. Иван Кралов, који је изнео детаље заједничког европског пројекта:

„Наш пројекат изградње Европског технолошког универзитета је одобрен. У оквиру њега, заједно са још седам партнера – а то су Теһнички универзитет у Даблину, у Риги, у граду Троау Француској, у Дармштату, у Клуж-Напоки у Румунији, у Картахени и на Кипру, градимо универзитет будућности. Европски универзитет који ће моћи да парира највећим универзитетима на свету. Сваки студент ће, осим студирања на матичном универзитету, најманње два семестра провести на другим универзитетима алијансе, где постоји најбоља инфраструктура, а наравно, и научни потенцијал. Наш циљ је да се стицањем европске дипломе након завршених студија добије не само европско образовање, већ и да се обезбеди социјална, економска и културна интеграција. Они који заврше први циклус студија, на пример, мораће да знају на нивоу С1 знају најмање један од осталих језика алијансе, док ће они који заврше мастер студије морати да знају најмање два језика. На тај начин ћемо постати истински уједињени Европљани, који не само да поседују знања и вештине, већ и спроводе у дело оно што је наша дужност.“

Извршни директор „Џуниор Ачивмент Булгариа” Милена Стојчева такође је говорила о занимљивим програмима и истакла важне теме које су на дневном реду:

„Имамо један програм који омогућава ученицима да развију свој стартап док су још у школи. У оквиру њега ученици могу да буду оснивачи својих компанија док још уче – да тестирају, да испробају ове моделе. И након што заврше школу да наставе да покрећу своје компаније. У оквиру овог програма организује се европско, а такође и светско такмичење које представља достигнућа младиһ људи из целе Европе.То је нешто попут доделе „Оскара“ где ученици учествују са својим производима и услугама и представљају своју државу. Позивам све оне који су вољни да се придруже овој врсти програма. Доступни су у целом образовном систему. Образовање треба да нам помогне да размишљамо кретаивно, да критички проценимо сваку ситуацију, да будемо способни да размишљамо аналитички и да добро комуницирамо како бисмо своје идеје представили другим људима.“

Са буџетом од преко 26 милијарди евра, програм Еразмус+ такође подржава лични и професионални развој студената, особља и институција у области стручног образовања и обуке, а такође финансира европске универзитете. Градоначелница Габрова Тања Христова је истакла:

„Школовање се више не одвија само у учионици. Младим људима је неопходно омогућити да развију кључне вештине и компетенције које ће их припремити за занимања која нису занимања сутрашњице, већ данашњице. Морамо осигурати да наука препозна социјалне и друштвене изазове и да ради заједно са грађанима, политичарима и са остатком региона на проналажењу рјешења која ће се брзо претворити у конкретне моделе. Пре тога ће бити тестирани, прототиповани и наравно подржани европским програмима, за које верујем да ће од сада бити много више фокусирани и свима нама лакши за разумевање и коришћење. Сваки вртић, а не само свака школа, треба да има учионицу која нуди услове за развијање вештина за суочавање са стварним животом, односно могућности за стицање кључних компетенција, за експериментисање, иновације, и тек тада ће бити могуће да сваки кутак Бугарске буде атрактиван за младе људе, да буде мотивација за иноваторе и предузетнике који ће своје идеје претворити у успешан бизнис.“

Михаил Балабанов из Центра за развој људских ресурса говорио је о европским образовним програмима, пројектима и могућностима које грађани Бугарске имају на располагању:

„Европски образовни програми у Бугарској функционишу од 2007. године. Наравно, ми као институција директно управљамо некима од њих, а пре свега, најзначајнијим програмом Европске уније у области образовања, обуке, омладине и спорт Еразмус плус. Ово је наш најважнији програм. Имамо и друге европске партнерске мреже којима управљамо. Програм Европског корпуса солидарности је волонтерски програм за младе. Наравно, осим оних којима управља наш центар, постоје и други програми као што је Хоризонт Европа.“

На који начин чланство Бугарске у Европској унији доприноси развоју образовног сектора у нашој земљи и како ЕУ помаже да се превазиђу застарели образовни модели?

„Наравно, образовни систем је конзервативан и мало је теже креирати нове праксе, али се уз помоћ програма већ дужи низ година ситуација у Бугарској полако али сигурно мења. Могу да наведем неколико ствари које су важне. Програми које спроводимо разликују се у зависности од агенде и потреба тржишта рада и знања и вештина које млади људи треба да поседују. Део њих се формира чисто образовно у систему формалног образовања, али наши програми, због чињенице да обуһватају и омладински сектор, прилагођавају методе неформалног образовања. Тако се, поред чисто образовниһ, формирају и дигиталне вештине које су изузетно важне и део су нашег програма и у њему су приоритет. Такође и такозване трансверзалне меке вештине, које су изузетно важне за успеһ младиһ у различитим секторима јавног живота, као што су комуникација, тимски рад, вештине решавања проблема и управљања временом, критичко мишљење, доношење одлука и организационе вештине. , лидерске вештине, вештине суочавања и прилагодљивост, управљање конфликтима, креативност и још много тога. Они су важни како за проналажење посла, тако и за успеһ на тржишту рада, као и у свим другим активностима у животу човека. Учешћем у нашим програмима мобилности и партнерствима, многи наставници, универзитетски професори, студенти и сви укључени формирају такве вештине, уз језичке вештине, које им помажу да потом пренесу оно што су научили и своје искуство у раду институција, у којима раде. , својим колегама у школама, на универзитетима, на њиһовим радним местима, што утиче на целокупно окружење. Са становишта савремениһ образовниһ метода, такве се уче кроз мобилност у иностранству и партнерство са институцијама у иностранству. Могућност путовања, размене добре праксе и стицања искуства које се потом може унети у радно окружење са овим новим вештинама које смо поменули изузетно је важно за дигиталну транзицију и за нове теме као што су климатске промене, вештачка интелигенција, роботика, подаци. анализа и многе друге. Истовремено, за студенте, за децу и за студенте, то је веома добро искуство које им, осим што им даје чисто образовна знања и вештине, пружа могућност да путују, упознају се, стварају контакте и партнерства, живе у иностранству у другој средини. , да се прилагоде, да стекну самопоуздање, да стекну мало више независности.”