Народни посланици ће на ванредној седници данас у 13 часова гласати о саставу и структури предлога састава владе „Денков – Габријел“, која је формирана са мандатом коалиције „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ у оквиру 49. сазива Народног собрања. Улог је хоће ли политичке странке успети да врате управљање државом у Народно собрање, као што је по Уставу, или ће процесе у земљи наставити да води прелазна влада коју је именовао председник Румен Радев. Договор који су постигле прве две политичке формације у земљи – ГЕРБ-СДС и НП-ДБ, многи аналитичари оцењују као „брак из интереса“ између два политичка субјекта која се узајамно негирају. Према аналитичарима, бугарски народ је својим гласовима дао легитимитет овом развоју политичких процеса.

Прве две политичке формације имају бројчану већину потребну за избор владе коју су предложиле. Није јасно да ли ће Покрет за права и слободе, који годинама успешно игра улогу балансера у бугарском парламенту, гласати „за“ или „против“ ове владе. Друге две парламентарне снаге – БСП и „Препород“, биле су категоричне да је неће подржати. У објави на Фесбуку је лидер „Препорода“ Костадин Костадинов позвао симпатизере своје странке на протест испред Народног собрања како би тиме показали да не одобравају одлуку да „Бугарском управља кабинет шпијунаже и издаје.“

„Реч је о влади која је формирана под спољним притиском и унутрашњом нуждом,“ прокоментарисао је, са своје стране, посланик БСП Кристијан Вигенин. „О влади чији је главни циљ да заштити од кривичног гоњења лидера ГЕРБ Бојка Борисова и да врати на власт формацију „Настављамо промену“ која је у претходној влади доживела неуспех управо по питањима која се сада наводе као разлог њеног постојања.“

Упркос критици, он очекује да ће евентуална нова влада и функционалан парламент имати и позитиван допринос – „она ће донекле вратити уставни поредак у земљи.“

Нову владу очекује низ изазова које треба да реши, али њен најважнији циљ је да се оконча политичка криза:

„Ова влада има нелак задатак да стане на крај или макар заустави развој институционалне кризе,“ коментарише политиколог Огњан Минчев. „Ако криза не буде превазиђена хитним мерама и одлукама, укључујући формирање већине уз уставне измене, бићемо сведоци не само преласка из политичке у институционалну кризу, већ ће се институционална криза прелити у уставну кризу, што ће имати драматичне последице за демократску будућност Бугарске.“

Политиколог Тончо Краевски предвиђа могуће одлагање реализације два од водећих приоритета кабинета „Денков – Габријел“ – улазак у Шенген и зону евра. Према његовим речима, НП-ДБ и ГЕРБ-СДС неће моћи да оправдају „велику политичку цену коју плаћају за ову коалицију.“

„То је за њих најважније и ако се то не деси до краја године и ако нека од формација оствари слаб резултат на предстојећим локалним изборима, то би могло да доведе до распада коалиције јер ће се она претворити у огроман проблем за обе формације.“

Професор политичких комуникација проф. Росен Стојанов био је категоричан да будућа влада заслужује да добије 100 дана:

Страх од тужилаштва, председника и проширења утицаја националистичких покрета попут „Препорода“ може да утиче на то да влада траје дуже, можда око годину и по дана, сматра новинар Љубомир Минчев и додаје:

„Без великих компромиса диктатура председника Румена Радева ће се наставити. Таква политичка ситуација може да нас натера да направимо компромисе. Што се договора и закулисних преговора тиче, то ће касније изаћи на видело.“

Важно је и шта људи мисле о тренутној политичкој ситуацији. Експресно истраживање које је Агенција „Алфа Рисерч“ спровела за потребе БНТ показује да 52% испитаника би подржало ову владу, 35% је рекло да ће гласати „против,“ док је 13% анкетираних рекло да ће се уздржати. То су показали подаци телефонске анкете спроведене међу 400 пунолетних грађана широм земље.

Саставио: Јоан Колев

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БГНЕС, БНР- Ани Петрова, Радио Пловдив