Зашто и како ће Бугарска поштовати елементе Истанбулске конвенције?

Бугарска ће морати да испоштује конкретне елеменате Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, након што је документ ове недеље добио „зелено светло” Савета Европске уније.

У мају је Европски парламент сакупио довољно гласова „за“ приступање Европске уније Истанбулској конвенцији квалификованом већином, односно гласањем без једногласности, како је одлучио Суд правде Европске уније.

Тако су, заправо, поједини аспекти документа постали обавезни за примену од стране држава чланица, а за сваки од њих је одржано посебно гласање – они који покривају питања азила и правосудне сарадње, као и питања функционисања европских институција.

„Биће 'отворен' европски правни кишобран, који ће омогућити обавезивање у одређеним областима - сарадњи у кривичним стварима, азилу и јавној управи", објаснио је Лукаш Кохут, коизвестилац Европског парламента на ту тему заједно са Арбом Кокалари:

„Ратификација Истанбулске конвенције значи да ћемо бити бољи у координацији, у прикупљању података о ситуацији у свакој држави чланици.“

„Морамо се борити против насиља на заједничкој основи и осигурати да све жене у Европи имају иста права. Приступање ЕУ Конвенцији имаће обједињујућу улогу, подстаћи ће размену добрих пракси“, рекла је еврокомесарка за равноправност Хелена Дали, која је присуствовала дебатама на којима су се посланици ЕП сукобљавали „за“ и „против“ Истанбулске конвенције.

„Насиље над мушкарцима је такође забрањено према међународном кривичном праву, али овај концепт не узима у обзир одређене његове облике над женама“, рекла је финска европосланица из ЕНС Сирпа Пиетикајнен, док је њена италијанска колегиница Изабела Адинолфи напоменула:

„Ратификација Конвенције шаље злочинцима јасну поруку: нећете остати некажњени у Европи!“

„Конвенција препознаје насиље као озбиљан облик дискриминације и обавезује земље да криминализују ухођење, сексуално и психичко узнемиравање. Земље ће такође морати да улажу у програме – како за подршку жртвама тако и за лечење починилаца“, додала је естонска европосланица Јана Тоом из „Обновимо Европу“.

„Истанбулска конвенција - политички сигнал против насиља у породици - поново се испоставља као удица! И, нажалост, његови починиоци, углавном "увезени мачо примерци", не остављају своје мизогине ставове на граници тако лако као своје пасоше!“, прокоментарисала је немачка европосланица из „Идентитета и демократије“ Кристин Андерсен, док је њен дански колега Андрес Вистисен додао:

„Толико причамо о питањима националне надлежности, а тако мало о штетном утицају који ислам има на права жена у Европи због масовне миграције коју многи подстичу!“

„У Конвенцији постоје вредни елементи и да су једини, ми бисмо подржали документ, али не! Ви ширите идеологију, тако што приморавате све да препознају свој социокултурни пол", приговорио је пољски европосланик из Партије европских конзервативаца и реформиста Патрик Јаки, а његова земљакиња из партије „Зелених“ Силвија Спурек је додала: „Истанбулска конвенција је Устав женских права! То није идеологија. Ради се о спашавању живота!“

„Истанбулска конвенција је требало да буде о биолошким женама. Очигледно овај парламент више не може да дефинише појам "жена"! Ако мушкарац каже да се идентификује као аутомобил, да ли то значи да ће му друштво дати регистарску таблицу уместо личне карте?“, упитао је румунски посланик Кристијан Терхеш из Партије европских конзервативаца и реформиста, а његова шпанска колегиница Маргарита де ла Пиза Карион је истакла да се „покушава преиспитати концепт породице”.

„Између редова се чита воља да се уведе родна идеологија којој није место у школи! Деца се морају научити поштовању“, додала је њихова италијанска колегиница Алесандра Басо.

„Родна идеологија је фикција оних који мисле да се боре против ње. Постоје такви ултраконзервативни кругови – било проруског, било америчког типа, фундаменталисти, евангелисти, по којима заштита жена а приори значи заштиту ЛГБТ+ особа, што није тачно!“, рекла је за БНР новинарка Светла Енчева, једно од најбриткијих новинарских пера, која је стала у одбрану људских права у нашој земљи.

„Што се тиче азила: жене које беже, рецимо, из Авганистана, јер су тамо у много већој мери незаштићене управо због тога што су жене – то треба сматрати валидним аргументом ако поднесу захтев за азил у ЕУ“, додала је Енчева.

Ана питање да ли ће се Истанбулска конвенција примењивати и на жене које долазе из Украјине, рекла да „то зависи од тога да ли се конкретно ради о насиљу над њима као женама, а не само зато што беже од рата”.

„Руси муче, злостављају и убијају жене у Украјини. ЕУ мора да заштити сваку избеглицу из Украјине, посебно оне који су побегли у суседне земље попут Мађарске и Словачке, које нису ратификовале Конвенцију. Украјина је током рата успела да потпише, а ауторитарна Турска је одлучила да се повуче из ње“, напоменуо је пољски посланик Лукаш Кохут, а његов италијански колега Анђело Чока је узвикнуо:

„Није ни кредибилно ни респектабилно расправљати о документу који се зове „Истанбулска конвенција“! Па Турска је једна од оних земаља која најмање поштује своје жене!“

У Стразбуру је дошло до директних сукоба око тог документа, попут оног између европосланика из Холандије и Хрватске Самире Рафаеле и Ладислава Илчића.„Велики број организација у Европи покушава да искриви оно на чему смо радили. То су деструктивни, фашистички анти-родни покрети који не поштују ни права жена, ни ЛГБТ+ заједнице, ни људи!“, рекала је европосланица из „Обновимо Европу“.

„Назвали сте нас фашистима, али дозволите ми да вам разбијем балоне чињеницом да се насиље није смањило ни у једној земљи која је ратификовала Истанбулску конвенцију последњих година. Зашто мислите да ће се то променити у будућности?“, упитао је њен колега из Партије европских конзервативаца и реформиста.

„Нулта толеранција за насиље над женама – Европа прелази са речи на дела! Глас за ратификацију је историјски!“, нагласила је шведска европосланица Арба Кокалари, док су њене колеге акценат ставиле на земље које још нису усвојиле документ.

„Било да се ради о мушкарацима, женама или деци – морамо се борити против свих облика насиља! И у сваком случају силовања, принудног брака, абортуса или стерилизације – треба да се сетимо да постоји шест земаља које још нису ратификовале Конвенцију!“, подсетио је португалски европосланик из ЕНС Пауло Ранжел, а његова шведска колегиница из ПЕС-а Хелене Фритзон је нагласила:

„Бугарска, Чешка, Мађарска, Летонија, Литванија и Словачка, треба да вас буде срамота!“

„Упркос ограниченом обиму, Конвенција ће бити обавезујућа, а у случају непоштовања биће предузете мере!“, упозорила је шпанска европосланица из Левице Еухенија Родригез Палоп.

„Ратификација од стране ЕУ ће на њих извршити велики притисак. И Европска комисија ће пратити... То су тешки злочини, а не мит!“, нагласила је Арба Кокалари, док је Лукаш Кохут појаснио да постоје веома добри сигнали на ту тему из Литваније и Чешке:

„Премијерка Ингрид Шимоните је изјавила да жели да Литванија изврши ратификацију, а председник Петар Павел је изјавио да не види разлог зашто Чешка не би прихватила Истанбулску конвенцију.“

„У Мађарској је ситуација много компликованија, али пре или касније ће се и они прикључити!“

„Време је да ЕУ делује као уједињена суперсила! Сваку пету жену у Мађарској малтретира њен партнер!“, рекла је мађарска европосланица Ана Јулија Донат.

„Свака трећа жена у Чешкој суочила се са насиљем! Конвенција је обавеза, иако чујемо супротно – непријатељство, мржњу према мањинама и лаж!", додао је Марсел Колаја из „Зелених“ из Чешке, једне од шест земаља чији су представници у дебати такође међусобно полемисали.

„Словачка је одбила да ратификује Истанбулску конвенцију! Поносан сам што сам тада био против тога у парламенту!“, рекао је независни европосланик Милан Угрик, док се његов сународник из „Обновимо Европу“ Мартин Хојсик извинио:

„Извињавам се свима који су доживели насиље! Жао ми је што се Конвенција за Словачку претворила у претњу!“

„Нигде, ни на који начин, у земљама у којима је уведена ова Истанбулска конвенција, она нема ефекат који има за циљ, а то је смањење кривичних дела у вези са насиљем у породици, насиљем над женама. Међутим, ово што се дешава је под маском легитимног циља – промовисања идеологија које су против нашег схватања друштва и породице. Зато сам гласао против!“, истакао је европски посланик из Бугарске Ангел Џамбазки из Партије европских конзервативаца и реформиста.

А глас „за“ још једног бугарског европосланика у Стразбуру постао је узрок за спора у одсуству – између Елене Јончеве и лидера БСП Корнелије Нинове:

„За ове људе – наше и ваше, не постоји Устав Бугарске нити одлука Уставног суда! Мишљење православне цркве није битно! За ове Бугаре национални суверенитет не постоји! За њих се ово све своди на служење интересима других!“, рекла је Нинова са скупштинске говорнице.

„Ово није пропис, тако да можемо узети само оно што сматрамо да је у складу са нашим законима! Не постоји проблем какав поставља госпођа Нинова! Од нас зависи који ћемо део ове конвенције применити, јер је то директива“, објаснила је Јончева.

„Истанбулска конвенција, као целовит и недељиви законски регулатор, не одговара бугарским културним, духовним и законодавним обележјима и традицијама“, рекао је адвокат Владимир Шејтанов из Иницијативног одбора за референдум о забрани родне идеологије у школама у нашој земљи.

„Што се Бугарске тиче, то нас готово ни у чему не односи на нас! Међународна сарадња у кривичним предметима већ постоји, али она треба да обухвати и случајеве насиља у породици, тј. ако је неко осуђен за насиље у породици у Шведској, то би требало да важи и у Бугарској“, објаснила је новинарка-блогерка и активисткиња за људска права Светла Енчева.

У Бугарској је Народно собрање у првом читању усвојило два слична предлога закона о изменама и допунама Закона о заштити од насиља у породици, које су предложили БСП и коалиције ГЕРБ-СДС и ПП-ДБ. Одбачен је предлог странке „Постоји таквав народ“. А против свих се изјаснила партија „Препород”.

„Препород“ проблем пребацује на сасвим други ниво – на педофилију, а нацрти закона генерално проширују круг лица која имају право на заштиту“, истакла је Енчева, према чијем мишљењу „проширење само добро звучи“:

„Постојао је случај убијене жене где се закон о насиљу у породици није могао применити јер жена није живела са својим бившим дечком који ју је убио. Очекивала сам да ће и ове везе бити унете у Закон, али нису!“

„Круг се проширује, ако су насилници рођаци не до трећег, већ до четвртог реда, биће процесуирани, као и бивши супружници садашњег партнера. Овде је нагласак на „фактичкој брачној заједници“! – по мом мишљењу, како би се из овога искључили хомосексуални парови и како би се могло рећи: „Па, њихова заједница је фактичка, међутим, према бугарском Уставу, не може се тумачити као „брачна“, прокоментарисала је новинарка-блогера, која је у одговору на питање да ли ће измењени Закон о заштити од насиља у породици помоћи Истанбулској конвенцији, навела:

„Највише што се тиче овог дела „облици превенције“,, али што је још важније – уводи се регистар насилника у породици, и то према врсти сексуалног насиља.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ

Подели

Тема европске радијске мреже „Евранет плус“

Зашто и како ће Бугарска поштовати елементе Истанбулске конвенције?

Више из ове категориjе

БНР додељује прве националне награде „Тин тајм“

Дух резервата биосфере „Червената стена“ оживљава на празнику у Асеновграду

Жири и публика изабрали Аниту Екенову из Лиона за "Бугарку године 2024"

Поверење у јавне медије – кључ њиховог постојања

Како остаци римске виле могу постати живи део насеља Подујане

„Мисија вода“ окупља европске истраживаче у Бургасу