Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Пре 100 година 9. јуна је насиље изазвало низ преврата

Фотографија: БГНЕС

Навршава се 1 век од незаборавног датума – 9. јуна, када је 1923. године војним превратом свргнута с власти влада Бугарског земљорадничког народног савеза (БЗНС) на челу са Александром Стамболијским. Према историографији из доба социјализма (1944-1989), реч је о „фашистичком преврату“, али у то време је фашистичка партија постојала само у Италији. Она је владала од октобра 1922. до 1926. године и то у коалицији са осталим партијама у земљи.

Режим, који је успоставио БЗНС и који је назван „наранџаста диктатура“, не само да је крајње левичарски, већ је и по методама и политици прилично близак фашистима Бенита Мусолинија. Земљораднички савез је у Бугарској дошао на власт након неуспелог покушаја преврата 1918. године и пораза у Првом светском рату. Учвршћивање БЗНС на власти остварује се уз помоћ Тројне антанте, јер је Александар Стамболијски прихватио да потпише Нејски споразум 1919. године.


Слично теорији класа руских бољшевика, Стамболијски је увео теорију сталежа. Према тој теорији, сељачку већину угњетава паразитска грађанска класа и она мора бити потчињена. Стамболијски терорише лидере старих буржоаских партија. Баца их у затвор.Угрожене, те партије се удружују у коалицију „Народни савез” (на буг. „Народен сговор“). Међутим, вођа нове формације – дипломата и новинар Александар Греков, је 1922. године убијен. Јавност верује да иза тог убиства стоји режим БЗНС. На чело „Народног савеза“ стао је проф. Александар Цанков.

Руководство БЗНС се уплиће у корупцију, синдикалне штрајкове и сумњиве терористичке нападе. Окреће против себе интелигенцију, цркву, остатке војске и демобилисане официре у Војном савезу. Испуњавајући своје обавезе према земљама победницама у Првом светском рату, Стамболијски гази права македонских Бугара. Улази у сукоб са њиховом утицајном организацијом ВМРО и дозвољава припадницима српске војске да нападну базе ВМРО у Пиринској Бугарској. Александар Стамболијски мења Изборни закон и на изборима 1922. године са 52% гласова бирача добија 212 од укупно 245 посланичких места. Формирана је тзв. „Наранџаста гарда“ за борбу против политичких противника.

Коњаници

Народни савез, Војни савез и ВМРО остају без легалних, демократских могућности за супротстављање режиму и организују преврат 9. јуна. Цар Борис III не подржава насилну промену. Млади монарх се плаши реакције Европе. Међутим, прихвата наметнуте реалности и потписује Указ о формирању владе на челу са Александром Цанков. Министри у новој влади су из свих политичких партија изузев БЗНС и комуниста. Цар поставља услов да се очува живот Стамболијског, али га је паравојна формација ВМРО жестоко убила.

Елита БЗНС тражи спас у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и укључује се у низ покушаја Београда и Москве да организују војне преврате у Бугарској до 1926. године. Иронија је да су познати официри, који су организовали преврате 1923. и 19. јуна 1934. године, организовали и комунистички преврат од 9. септембра 1944. године.


Аутор: Иво Иванов

Превела: Албена Џерманова


Фотографије: БГНЕС, Национална библиотека „Св. Ћирило и Методије“



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Данас певају лазарице – Лазарева субота је

Данас славимо Лазареву суботу – први од три велика хришћанска празника повезана са чудом Васкрсења, који увек пада у суботу уочи Цвети. Према црквеном календару, овај празник је посвећен успомени на чудотворно васкрсење праведног Лазара из..

објављено 12.4.25. 09.30

Археолошки музеј у Бургасу доноси причу о лулама и дувану у средњовековној Бугарској

Најновија изложба Археолошког музеја у Бургасу приказује луле из 17, 18. и 19. века и традицију узгоја дувана у Бугарској. „Такве луле се често пронађу на територији савремене Бугарске свуда где се истражују историјски слојеви везани за..

објављено 5.4.25. 12.10

Како је „Слава” спасена од заборава – прича о последњој бугарској подморници

Белослав је мали град смештен на обали једног од рукава Варненског језера. Управо овде, на скромном градском пристаништу, усидрена је једина сачувана бугарска подморница – „Слава” . Иако више не истражује дубине Црног мора, овај пловни објекат је..

објављено 4.4.25. 13.05