Ивањдан се увек празнује 24. јуна, када црква слави рођење Св. Јована Крститеља. Фолклорна традиција везује се за дан летње дугодневнице, када сунце „трепери“ и „игра“ док излази и креће пут зиме. У народу се верује да свети Јован тада облачи кожух и одлази да донесе зиму или да припремајући се за зиму, крпи кожух.
Према веровањима, у поноћ уочи Ивањдана „небо се отвара“, звезде „силазе на земљу“ да би омађијале траве и цвеће и дале им лековиту чудотворну моћ... Јављају се натприродна бића – вампири, змајеви и вилењаци. Девојке и невесте дочекују излазак сунца и на основу своје сенке дају предвиђања о здрављу и животу током године, нестинари у Странџи играју на жеравици, на другим местима се пале ритуалне ватре које су пројекција небеске ватре – Сунца.
У софијском селу Доњи Богров Ивањдан се жељно ишчекује. Тамо се жене облаче у бело и рано ујутру одлазе да скупљају биље које је у том крају веома разноврсно. О овој традицији говори и материјал из ризнице Радио Бугарске:
На Ивањдан имендан славе Ењо, Енчо, Јана, Јанка, Јанко, Јанчо.
А ми им унапред честитамо песмом „Елин-пелин“ у извођењу Анастасије Костове, чувене интерпретаторке народних песама добруџанског фолклорног краја. Репертоар Анастасије Костове чини преко 250 народних песама, од којих се већина чува у Златном фонду БНР. Песма „Елин-пелин“ једна је од најпопуларнијих.
Текст: Красимир Мартинов
Превод: Свјетлана Шатрић
Бугарска православна црква и њени верници трећег дана Божића - 27. децембра, обележавају успомену на Светог првомученика и архиђакона Стефана. И он је, попут Исуса Христа, чинио чуда и исцељивао људе тако што их је додиривао. И иако су доступни..
Ноћ пред Христово Рођење је у бугарској народној култури позната под неколико имена, али је најчешће зовемо Бадње вече, а главни смисао традиције и обичаја везаних за тај дан свима је добро познат – ово је празник понизности, захвалности и наде. На..
Данашњи дан означава почетак низа децембарских празника који нас воде ка Божићу, када ћемо са својим најближима поделити светле тренутаке мира, радости и љубави. „Варвара вари, Сава пече, Никола гостe дочекује”, тако бугарски народ мудро описује три..