Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

У природи има лека за све болести – нова енциклопедија БАН о лековитим својствима биљки

Бугарска прва у Европи по извозу лековитих трава

Фотографија: pixabay

Неколико дана пре магичне ноћи уочи Ивањдана, када, по народном веровању, звезде силазе на земљу и дају биљкама лековиту моћ, у Софији је одржана промоција енциклопедије „Лековито биље“ која је дело Научно-истраживачког центра „Бугарска енциклопедија“ Бугарске академије наука. У њој читаоци могу да пронађу информације о преко 270 врста биљки које се срећу у Бугарској и које се вековима користе у народној медицини.

Енциклопедија је намењена ширем кругу корисника – од љубитеља биљки до стручњака, зато је и информација у њој представљена на приступачан начин. Она представља драгоцен приручник за лекаре и фармацеуте, као и за сваку болесну особу која ће у њој пронаћи испробане рецепте.

Издање даје основне информације о лековитим биљкама, о биолошки активним материјама које оне поседују, о томе како их можемо препознати. Такође, књига садржи детаљна објашњења о правилном брању, сушењу и чувању лековитог биља, као и рецепте за кућну употребу. А како бисмо и убудеће уживали у овом природном богатству, има информација и о томе како да се бринемо о њему да бисмо га сачували.

„Бугарска је прва у Европи и на једном од водећих места у свету по извозу лековитих биљки,“ каже за БНР Викторија Лазова, директор научно-истраживачког центра. „Отприлике половина њих је култивисана, тј. човек их намерно и свесно гаји. Бугарска је заиста веома богата лековитим травама, а занимљиво је то што научници настављају да откривају нове врсте.“

Према речима др Ратке Јосифове, водећег научног уредника енциклопедије, интересовање за лековито биље код нас и у међународном плану расте и оно се све чешће користи у лечењу и превенцији многих болести, самостално или као додатак конвенционалној терапији. Расте и интересовање „обичних трагача“ за чистим ваздухом, здравом храном и лековима из ризнице природе.

„Интересовање међу људима у Бугарској је заиста велико,“ каже Викторија Лазова и додаје: „Данас се све чешће говори о здравом начину живота, а лековите биљке су неизоставан део те филозофије, јер су лек који се може користити на дуге стазе у кућним условима, без штете по наше здравље. Специјално у те сврхе – како би била доступна масовном кориснику, у књигу нисмо укључили биљке јаког деловања које морају претписати лекари.“

Иако је сасвим нова на књижевном тржишту, енциклопедија је веома тражена, што значи да људи верују ауторитетима у тој области.

„Мислим да Бугарина не занимају само тзв. бакини рецепти, каквих, наравно, има и у нашој енциклопедији, њега занима и најновија научна информација какву садржи наше издање,“ рекла је гђа Лазова.

Видите још:

Текст: Дијана Цанкова

Извор: интервју Веселине Миланове, новинар програма „Христо Ботев“ – БНР

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиje: pixabay, БТА



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Суша и губици пољопривредника: ЕК активирала кризну резерву за пољопривреду

Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу. Након масовних протеста пољопривредника широм ЕУ који су одржани од почетка године, они трпе све..

објављено 1.10.24. 12.55

Млади у Бугарској међу онима који најдуже живе с родитељима

Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом показатељу нашли су се млади људи у Финској – 21,4 године, Шведској и Данској – са 21,8 година. Ово..

објављено 30.9.24. 17.21

Може се показати да је Бугарин из околине Враце најдуговечнији човек на Земљи

Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски кодови нас разликују као људе – уверен је у то главни асистент Росен Гацин са Института за..

објављено 30.9.24. 11.50